Решењем Привредног суда Ст.бр.102/22 од 22.06.2022. године, отворен је поступак стечаја над дужником Друштво за пословање некретнинама „Sinepet“ д.о.о. Београд, па је Виши суд у Београду решењем П 1269/22 од 21.10.2022. године, одредио застој парничног поступка предмета Вишег суда у Београду П 1269/22 до правноснажног окончања стечајног поступка пред Привредним судом у Београду Ст. 102/22.

Виши суд у Београду је решењем П 1269/22 од 2.02.2024. године, наставио поступак, огласио се стварно ненадлежним за поступање у тој правној ствари и по правноснажности решења списе доставио Привредном суду у Београду, као стварно и месно надлежном суду на даље поступање.

Привредни суд у Београду је актом од 12.12.2024. године, изазвао сукоб надлежности, са образложењем да је решењем П 4386/2024 од 15.11.2024. године одредио одвојено расправљање о тужбеним захтевима тужилаца, тако што је у погледу захтева којим су тужиоци тражили раскид Предуговора о купопродаји закљученог између тужилаца у својству продаваца и туженог „Dinamiko investment“ доо Београд, као купца овереног пред Првим основним судом у Београду Ов I бр. 217571/12 од 01.12.2012. године и Уговора о извршењу обавезе закљученог између туженог „Dinamiko investment“ доо Београд и тужиоца АА овереног пред Првим основним судом у Београду Ов. I бр.9419/2017 од 12.02.2014. године и предмет завео под бројем П 5106/2024. док се у преосталом делу поступак води под бр. П 4386/24. како се не ради о спору између привредних субјеката, доставио је предмет Врховном суду ради решавања сукоба надлежности и утврђивања стварне надлежности суда за поступање у овом парничном поступку.

Решавајући настали сукоб стварне надлежности Врховни суд је, на основу члана 32. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“ бр.10/23) и члана 22. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС бр.72/11...10/23), нашао да је за поступање у овој парници стварно надлежан Виши суд у Београду.

Према одредби члана 24. став 2. Закона о уређењу судова, основни суд у првом степену суди у грађанскоправном спору ако за поједини грађанскоправни спор није надлежан други суд и води извршни и ванпарнични поступак, осим ако законом није друкчије прописано.

Према одредби члана 27. став 1. тачка 1. Закона о уређењу судова, привредни суд у првом степену суди: у спору између домаћег и страног привредног друштва, предузећа, задруга и предузетника и њихових асоцијација (привредни субјекти), у спору који настане између привредног субјекта и другог правног лица у обављању делатности привредног субјекта, као и ако је у наведеном спору једна од странака физичко лице ако је са странком у односу материјалног супарничарства, а тачком 3. овог става је прописано да привредни суд у првом степену суди у споровима који произлазе из примене Закона о привредним друштвима или примене других прописа о организацији и статусу привредних субјеката, као и у споровима о примени прописа о приватизацији и хартијама од вредности.

У ситуацији када је Привредни суд у Београду донео одлуку о одвојеном расправљању о тужбеним захтевима тужилаца против тужених, правилно је тај суд испитао своју надлежност у односу на тужбени захтев тужилаца за раскид уговора о купопродаји и уговора о извршењу обавезан против туженог „Dinamiko investment“ доо Београд, предмет завео под број П 4386/2024 и нашао да се не ради о спору између привредних субјеката, већ о спору између физичких лица и привредног субјекта.

Наиме, према наведеној законској одредби (члан 27. став 1. тачка 1.), привредни судови су стварно надлежни да суде у споровима између домаћих и страних привредних друштва, предузећа, задруга и предузетника и њихових асоцијација, односно између привредних субјеката, без обзира на правну природу спора, што значи да када се ради о привредним субјектима за стварну надлежност привредног суда довољно је да је испуњен субјективни критеријум. Тек уколико се ради о спору између привредних субјеката и других правних лица за стварну надлежност привредног суда неопходно је да је испуњен и објективни критеријум, односно да се ради о спору између ових лица насталом у обављању привредне делатности.

Како није испуњен субјективни критеријум – не ради се о спору између привредних субјеката, тако ни објективни – спор није произашао из привредне делатности туженог, то Врховни суд налази да нису испуњени услови из члана 27. став 1. тачка 1. Закона о уређењу судова за надлежност привредног суда,

На основу изнетог Врховни суд налази да је за суђење у овој парници, применом члана 25. став 1. тачка 7. Закона о уређењу судова, стварно надлежан Виши суд у Београду.

Из наведених разлога, Врховни суд је применом одредбе члана 22. став 2. Закона парничном поступку, одлучио као у изреци.

Председник већа - судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић