Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 570/2021
21.10.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: др Драгише Б. Слијепчевића, председника већа, Јасмине Стаменковић и др Илије Зиндовића, чланова већа, у правној ствари тужиоца Град Београд, Секретаријат за имовинске и правне послове, против туженог Привредно друштво „Мерлин“ ДОО, Београд, решавајући сукоб надлежности између Другог основног суда у Београду и Привредног суда у Београду, у седници већа одржаној дана 21.10.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

Други основни суд у Београду стварно је надлежан за одлучивање у овој правној ствари.

О б р а з л о ж е њ е

Тужилац Град Београд, Секретаријат за имовинске и правне послове, поднео је тужбу Другом основном суду у Београду, тражећи да се обавеже тужени привредно друштво „Мерлин“ ДОО из Београда, да му плати дуг на име закупнине по предуговору о закупу пословних просторија.

Други основни суд у Београду се својим решењем П 3667/20 од 01.02.2021. године огласио стварно ненадлежним за поступање у овој правној ствари. У решењу је навео да је тужено привредно друштво узело у закуп предметни пословни простор ради обављања своје привредне делатности, што значи да спор проистиче из обављања привредне делатности, па је за исти надлежан привредни суд.

Привредни суд у Београду, ком су достављени списи предмета, изазвао је сукоб надлежности. У предлогу за решавање сукоба надлежности Привредни суд у Београду наводи да се не ради о спору између привредних субјеката, нити спор проистиче из привредне делатности туженог као привредног субјекта. Предмет спора је исплата закупнине.

Решавајући настали сукоб надлежности, у смислу одредбе члана 22. став 2. ЗПП, Врховни касациони суд је утврдио да је Други основни суд у Београду стварно надлежан за одлучивање у овој правној ствари.

Привредни суд је у складу са одредбом члана 25. став 1. тачка 1. Закона о уређењу судова, увек надлежан у споровима између привредних друштава, предузећа, задруга и предузетника и њихових асоцијација, односно у споровима између привредних субјеката. Уколико спор постоји између привредног субјекта и других правних лица, тада је за установљавање надлежности привредног суда потребно испуњење додатног, објективног критеријума – да је спор настао у обављању делатности привредног субјекта. Предмет спора у конкретном случају је наплата закупнине, коју тужилац као правно лице потражује од туженог као привредног субјекта за закуп пословних просторија. Спор поводом плаћања закупнине, који је тужени дужан да плати тужиоцу за коришћење пословне просторије тужиоца, не представља спор који је настао у обављању делатности туженог као привредног субјекта. Делатност привредног субјекта је делатност коју тај привредни субјект обавља ради стицања добити, као своју регистровану делатност, а коришћење одређеног пословног простора и плаћање закупнине за тај пословни простор, у ком се обавља делатност, представља само фактички предуслов за обављање његове привредне делатности.

Имајући наведено у виду, Врховни касациони суд је утврдио да је стварно надлежан у овој правној ствари Други основни суд, ком је тужба и поднета.

У складу са изнетим, одлучено је као у изреци, применом одредби чл. 22 ст. 2 Закона о уређењу судова и члана 22. став 2. ЗПП.