Решавајући настали сукоб стварне надлежности, на основу члана 30. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, број 116/08, ... 87/18) и члана 22. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11, 55/14, 87/18 и 18/20), Врховни касациони суд је нашао да је за поступање у овом предмету стварно надлежан Основни суд у Рашкој.

Тужба је поднета 28.05.2012. године, са предлогом да се обавежу тужени „International CG“, Република Србија – Агенција за приватизацију и „Generalexport“ да солидарно за сваког тужиоца плате одређени новчани износ на име уговорене новчане накнаде Програмом реструктурирања у висини од 200 евра у динарској противвредности за сваку пуну годину радног стажа.

Основни суд у Рашкој је решењем П1 614/12 од 18.12.2015. године утврдио прекид поступка у односу на туженог Компанију „International CG“ у реструктурирању и Компанију„Generalexport“ у реструктурирању, а због отварања поступка стечаја над туженим. Решењем Вишег суда у Краљеву Гж1 45/16 од 05.04.2016. године одбијене су као неосноване жалбе тужилаца и тужене и потврђено је решење Основног суда у Рашкој П1 614/12 од 18.12.2015. године. Основни суд у Рашкој је решењем П1 614/12 од 06.07.2016. године утврдио прекид поступка у односу на тужену Агенцију за приватизацију Републике Србије Београд. Тужиоци ГГ, ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ, ЗЗ и ИИ су предложили наставак поступка у односу на туженог „International CG“, а тужиоци АА, ББ и ВВ поднели предлог за наставак поступка у односу на туженог „Generalexport“ ДП Београд у стечају, док је предлог за наставак поступка осталих тужилаца у односу на овог туженог повучен, а сви су истакли тужбени захтев ради утврђења основаности потраживања и предложили да се Основни суд у Рашкој огласи ненадлежним и списе предмета уступи Привредном суду у Београду ради доношења одлуке.

Основни суд у Рашкој је решењем П1 614/12 од 20.09.2021. године, наставио је поступак прекинут решењем тог суда П1 614/12 од 18.12.2015. године.

Одредбом члана 222. став 1. тачка 5. ЗПП је прописано да, суд утврђује прекид поступка кад наступе правне последице отварања поступка стечаја. Одредбом члана 224. став 2. ЗПП, да, за време трајања прекида поступка суд не може да предузима никакве радње у поступку. Ако је прекид наступио после закључења главне расправе, суд може на основу те расправе да донесе одлуку. Одредбом члана 225. став 1. ЗПП, да, поступак који је прекинут из разлога наведених у члану 222. тачка 1. до 5. овог закона, наставиће се кад наследник или старалац заоставштине, нови законски заступник, стечајни управник или правни следбеници правног лица преузму поступак или кад их суд на предлог противне стране позове да то учине.

Одредбом члана 88. Закона о стечају („Службени гласник РС“, бр.104/09 ... и 95/18), је прописано да, у тренутку наступања правних последица отварања поступка стечаја прекидају се сви судски поступци у односу на стечајног дужника и на његову имовину, сви управни поступци покренути на захтев стечајног дужника, као и управни и порески поступци који за предмет имају утврђивање новчане обавезе стечајног дужника.

Одредбама члана 90. Закона о стечају је прописано, под којим условима се парнични поступак наставља у којем је стечајни дужник тужени. Одредбама члана 91. овог закона, могућности суда у случају испуњености или неиспуњености услова из члана 90. овог закона (одбацивање предлога за наставак прекинутог поступка или одређивање наставка поступка и евентуално уступање предмета надлежном суду). Одредбом члана 92. овог Закона је прописано да, уколико у предлогу за наставак поступка тужилац не преиначи тужбу постављањем утврђујућег уместо обавезујућег тужбеног захтева, надлежни суд ће наставити поступак и одбацити тужбу као недозвољену.

Према томе, како су тужени „International CG“ и „Generalexport“ у стечају, то је Основни суд у Рашкој требао да после наступања правних последица отварање поступка стечаја и доношења решења којим се утврђује прекид поступка, код постојања предлога за наставак поступка из члана 225. став 1. ЗПП, да сагледа околности од којих зависи одлука о наставку поступка у односу на ове тужене, односно оцени испуњеност услова из члана 90. Закона о стечају и донесе одлуку из члана 91. или члана 92. овог Закона, због чега је стварно надлежан за даље поступање у овој парници на основу цитираних одредби Закона о парничном поступку и Закона о стечају.

Дакле, за сада у овој фази поступка Основни суд у Рашкој се није могао огласити стварно ненадлежним за поступање у овом предмету.

Поред тога, уколико Основни суд у Рашкој, оцени да није стварно надлежан да поступа само у односу на туженог „International CG“ у стечају, имајући у виду садржину тужбеног захтева, потребно је да оцени да ли има места доношењу одлуке (после доношења одлуке о наставку поступка у односу на „International CG“) о одвојеном расправљању и раздвајању поступка у односу на остале тужене, на основу члана 221, 222. и 254. Судског пословника („Службени гласник РС“, бр. 111/09, ... 93/19) у вези члана 328. ЗПП, као и доношењу одлуке којом би се огласио стварно ненадлежним у односу на овог туженог.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 22. став 2. ЗПП, одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић