Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Љубице Милутиновић, председника већа, Биљане Драгојевић и Јасминке Станојевић, чланова већа, у парници тужилаца АА из ... и ББ из ..., које заступа Мирослав Перковић, адвокат из ..., против туженог „ВВ“ ... у ликвидацији, кога заступа Марија Вучковић, адвокат из ..., ради накнаде штете, решавајући сукоб надлежности између Привредног суда у Сомбору и Основног суда у Сомбору, у седници одржаној 21.12.2016. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За поступање у овом предмету СТВАРНО ЈЕ НАДЛЕЖАН Основни суд у Сомбору.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Основног суда у Сомбору П 387/11 од 08.11.2011. године констатовано је да је тужба тужилаца повучена, са образложењем да странке нису приступиле на заказано рочиште, иако су биле уредно позване.

Поднеском од 23.02.2013. године пуномоћник тужиоца АА поднео је предлог враћање у пређашње стање, у ком је изјавио и жалбу на решење о повлачењу тужбе.

Основни суд у Сомбору се огласио стварно ненадлежним и предмет доставио Привредном суду у Сомбору на даљи поступак, а да претходно није одлучио о предлогу за враћање у пређашње стање.

Привредни суд у Сомбору је решењем П 325/12 од 08.05.2013. године дозволио враћање у пређашње стање, укинуо решење Основног суда у Сомбору П 387/11 од 08.11.2011. године, одлучио да поступак тече изнова под бројем 325/2012 и заказао рочиште за главну расправу.

Против наведеног решења тужени је изјавио жалбу, па је Привредни апелациони суд решењем Пж 5384/13 од 03.07.2013. године укинуо побијано решење Привредног суда у Сомбору и предмет вратио првостепеном суду на поновни поступак.

У поновљеном поступку, по предлогу за враћање у пређашње стање због пропуштања рочишта, Привредни суд у Сомбору је утврдио да предлог тужиоца АА није благовремено поднет, па га је решењем П 325/2012 од 05.11.2013. године одбацио.

Привредни апелациони суд је, одлучујући о жалби тужиоца, укинуо решење Привредног суда у Сомбору П 325/ 12 од 05.11.2013. године и предмет вратио Основном суду у Сомбору на даљи поступак.

Решењем Основног суда у Сомбору П 322/2014 од 06.05.2013. године усвојен је предлог за враћање у пређашње стање па је решење тог суда П 387/11 од 08.11.2011. године укинуто и стављено ван снаге.

Виши суд у Сомбору је решењем Гж 373/2014 од 11.07.2014. године (одлучујући о жалби туженог) укинуо решење Основног суда у Сомбору П 322/2014 од 06.05.2013. године.

Дописом П 322/14 од 31.07.2014. године Основни суд у Сомбору је списе доставио Привредном суду у Сомбору на даљу надлежност.

Привредни суд у Сомбору није прихватио стварну надлежност, па је предмет доставио Врховном касационом суду, ради решавања сукоба надлежности.

Решавајући настали сукоб стварне надлежности на основу члана 30. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, број 116/08 ... ) и члана 22. став 2. ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11), који се примењује на основу члана 506. став 2. овог закона, Врховни касациони суд је утврдио да је за поступање у овом предмету (за сада) стварно надлежан Основни суд у Сомбору.

За одлучивање о предлогу за враћање у пређашње стање због пропуштеног рочишта које је резултирало доношењем решења Основног суда у Сомбору о повлачењу тужбе стварно је надлежан да поступа и одлучи тај основни суд, као суд код кога је требало да се изврши пропуштена радња, у смислу члана 110. став 1. ЗПП, под условима и у поступку прописаним одредбама чл. 109-114 истог закона. Стварна надлежност основног суда као првостепеног у предмету спора странака произилази из одредбе члана 22. Закона о уређењу судова, при чему нема атракције надлежности привредног суда по члану 25. истог закона. У зависности од исхода поступка по предлогу за враћање у пређашње стање и примене члана 114. ЗПП, за евентуално одлучивање о жалби против првостепеног решења о повлачењу тужбе стварно би био надлежан Виши суд у Сомбору (члан 23. Закона о уређењу судова).

На основу члана 22. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Љубица Милутиновић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић