Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 686/2021
17.11.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Драгане Маринковић и Гордане Комненић, чланова већа, у парници тужиоца Yunirisk ДОО Београд, кога заступа Ивана Бабић, адвокат из ..., против тужених Аутономне покрајине Војводине – Покрајински секретаријат за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине Нови Сад и Општине Ковачица, ради накнаде материјалне штете, одлучујући о сукобу надлежности између Привредног суда у Новом Саду и Вишег суда у Новом Саду, у седници одржаној 17.11.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За поступање у овој правној ствари НАДЛЕЖАН ЈЕ Виши суд у Новом Саду.

О б р а з л о ж е њ е

Тужилац је поднео тужбу против тужених ради накнаде штете у поступку исходовања локацијске и грађевинске дозволе и свих других сагласности и дозвола како би почео са градњом одређеног објекта, коју је претрпео због противправних радњи тужених у вршењу јавноправних овлашћења по основу Закона о планирању и изградњи.

Виши суд у Новом Саду се решењем П 135/16 огласио стварно ненадлежним за поступање у овој правној ствари и по правноснажности предмет доставио Привредном суду у Новом Саду као стварно и месно надлежном.

Привредни суд у Новом Саду није прихватио надлежност већ је предмет доставио Врховном касационом суду ради решавања насталог сукоба надлежности.

Решавајући настали сукоб надлежности на основу члана 22. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да је за поступање у овој правној ствари надлежан Виши суд у Новом Саду.

Према члану 25. став 1. тачка 1. Закона о уређењу судова привредни суд суди у првом степену у споровима између домаћих и страних привредних друштава, предузећа и задруга и предузетника и њихових асоцијација у споровима који настану између привредних субјеката и других правних лица у обављању делатности привредних субјеката, као и кад је у наведеним споровима једна од странака физичко лице ако је са странком у односу материјалног супарничарства.

У конкретном случају, није испуњен ни субјективни ни објективни услов за заснивање надлежности привредног суда. Странке у поступку нису привредни субјекти (спор је настао између привредног субјекта на једној страни - овде тужиоца и тужених који су правна лица), а спор није из делатности привредног субјекта, због чега је за поступање у овој правној ствари, а имајући вредност предмета спора надлежан Виши суд у Новом Саду. На основу члана 22. ЗПП, одлучено је као у изреци.