Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Јелене Боровац и Бранка Станића, чланова већа, у парници тужиоца AA из села ..., чији је пуномоћник Маја Ристић, адвокат из ..., против туженог ''ББ'' АД ..., ради исплате зараде, одлучујући о сукобу надлежности између Привредног суда у Лесковцу и Основног суда у Врању, у седници одржаној 22.01.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За поступање у овој правној ствари НАДЛЕЖАН ЈЕ Основни суд у Врању.

О б р а з л о ж е њ е

Тужилац је поднео тужбу против туженог ради исплате зараде Основном суду у Врању. У току трајања парнице над туженим је отворен стечајни поступак решењем Привредног суда у Лесковцу Ст 8/18 од 25.07.2018. године. Истим решењем потврђено је усвајање унапред припремљеног плана реорганизације стечајног дужника. Ставом трећим изреке, обустављен је стечајни поступак над стечајним дужником овде туженим и ставом четвртим изреке одређено да сва потраживања и права поверилаца и других лица и обавезе стечајног дужника одређена је УППР-ом уређује искључиво према условима из плана организације, да је УППР извршна исправа и сматра се новим уговором за измирење потраживања која су у њему наведена, а евентуална потраживања која буду накнадно утврђена нису обухваћена одредбом плана реорганизације о намирењу поверилаца биће третирана као потраживање у оквиру класе којој по утврђеном критеријуму припадају и биће намирена на исти начин. Ово решење привредног суда је правноснажно са 21.02.2019. године. Закључујући да стварна надлежност привредног суда престаје тек доношењем решења о извршењу плана реорганизације и обуставе стечајног поступка из тог разлога, те како се у конкретном случају ради о спору између физичког и правног лица, да је против туженог обустављен поступак стечаја због усвајања плана реорганизације стечајног дужника, а не због извршења плана реорганизације, Основни суд у Врању се решењем П1 1032/17 од 23.05.2019. године огласио стварно ненадлежним за поступање у овој правној ствари и по правноснажности решења предмет уступио Привредном суду у Лесковцу као стварно и месно надлежном суду.

Привредни суд у Лесковцу није прихватио надлежност већ је предмет доставио Врховном касационом суду ради решавања насталог сукоба надлежности.

Решавајући сукоб надлежности у смислу члана 23. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да је за поступање у овој правној ствари надлежан Основни суд у Врању.

Према члану 22. став 2. Закона о уређењу судова, основни суд у првом степену суди у грађанскоправним споровима ако за поједине од њих није надлежан други суд. По члану 25. став 1. тачка 4. истог закона привредни суд у првом степену суди у споровима поводом реорганизације, судске и добровољне ликвидације и стечаја, осим спорова за утврђење, постојање, заснивање и престанка радног односа који су покренути пре отварања стечајног.

Чланом 167. став 4. Закона о стечају прописано је да правноснажношћу решења о потврђивању усвајања плана реорганизације у стечају престају све последице отварања стечајног поступка а у називу стечајног дужника се брише ознака у стечају.

У конкретном случају у питању је спор између парничних странака и то туженог као правног лица над којим се спроводи реорганизација по унапред припремљеном плану реорганизације по решењу Привредног суда у Лесковцу Ст 8/18 од 25.07.2018. године које је правноснажно 21.02.2019. године и тужиоца. Овај спор је покренут пред Основним судом у Врању и има за предмет исплату зараде. Вредност предмета спора је 20.000,00 динара.

Имајући у виду да је над туженим као правним лицем обустављен поступак стечаја због извршења плана реорганизације у смислу члана 166. Закона о стечају, да је предмет спора исплата зараде, то у овом случају није у питању спор поводом реорганизације и стечаја, због чега је за поступање у овој правној ствари надлежан Основни суд у Врању.

На основу члана 22. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа судија

Звездана Лутовац,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић