Врховни суд, судија Владислава Милићевић, одређена Годишњим распоредом послова у суду у смислу члана 7. став 2. Закона о заштити права на суђење у разумном року, у предмету предлагача АА из ..., чији је пуномоћник Лепојко Митровић, адвокат из ..., одлучујући о приговору ради убрзања поступка, након спроведеног испитног поступка, донео је дана 01.10.2025.године,

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ, као неоснован, приговор предлагача АА из ..., чији је пуномоћник Лепојко Митровић, адвокат из ... за убрзавање поступка у предмету Врховног суда Рев 6618/24.

ОДБИЈА СЕ захтев предлагача за накнаду трошкова поступка.

О б р а з л о ж е њ е

Предлагач је, преко пуномоћника, поднео Врховном суду 12.08.2025. године, приговор ради убрзавања поступка у предмету Врховног суда Рев 6618/24, у ком је навео да је 27.12.2023. године изјавио ревизију против пресуде Вишег суда у Београду Гж 29610/21 од 26.10.2023. године којом је усвојена жалба тужене и преиначена пресуда Првог основног суда у Београду П 42622/20 од 21.04.2021. године и одбијен тужбени захтев тужиоца-овде предлагача. Предложио је да се утврди да је у поступку који се води пред Врховним судом Рев 6618/24 повређено право предлагача на суђење у разумном року и одреди мера ради делотворног убрзања и одлучивања у поступку. Трошкове поступка је тражио и определио.

Одлучујући о приговору, на основу чланова 7. 9. и 10. Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“ бр. 40/15 и 92/23), Врховни суд је оценио да је приговор неоснован.

Након спроведеног испитног поступка, на основу електронског извештаја писарнице Врховног суда утврђено је да је предлагач у својству тужиоца поднео Првом основном суду у Београду иницијални акт – тужбу дана 06.03.2018. године ради накнаде штете, да је у поновљеном поступку Први основни суд донео пресуду П 42622/20 од 21.04.2021. године којом је усвојио тужбени захтев, да је поступајући по жалби тужене Виши суда у Београду донео пресуду Гж 29610/21 од 26.10.2023. године којом је усвоји жалбу тужене и преиначио првостепену пресуду тако што је одбио као неоснован тужбени захтев, да је по ревизији предлагача изјављеној 27.12.2023. године предмет Вишег суда у Београду Гж 29610/21, са предметом Првог основног суда у Београду П 42622/20, достављен Врховном суду дана 26.03.2024. године, да је дана 02.04.2024. године предат саветнику у припремном одељењу, а након тога дана 10.06.2024. године предат судији известиоцу.

Одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије, прописано је да свако има право да му независан, непристрасан и законом већ установљени суд правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и оптужбама против њега.

Одредбом члана 6. став 1. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода („Службени лист СЦГ“-Међународни уговори бр. 9/03, 5/05 и 7/07, „Службени гласник РС“-Међународни уговори бр. 12/10 и 10/15), између осталог, прописано је да свако током одлучивања о његовим грађанским правима и обавезама или о кривичној оптужби против њега има право на правичну и јавну расправу у разумном року пред независним и непристрасним судом образованим на основу закона.

Одредбом члана 4. Закона о заштити права на суђење у разумном року прописано је да при одлучивању о правним средствима којима се штити право на суђење у разумном року уважавају се све околности предметног суђења, пре свега сложеност чињеничних и правних питања, целокупно трајање поступка и поступање суда, јавног тужилаштва или другог органа, природа или врста предмета суђења или истраге, начина предмета суђења или истраге по странку, понашање странке током поступка, посебно поштовање процесних права и обавеза, затим и поштовање редоследа решавања предмета и законски разлози за заказивање рочишта и главног претреса и израду одлуке.

Разумна дужина трајања судског поступка представља оптимално потребно време да се одлучи о праву странке које је спорно, да би се отклонила неизвесност, а странка добила сазнање да ли јој спорно право припада, чиме се обезбеђује правна сигурност странака.

Оптимално време потребно за окончање поступка је релативна категорија која се процењује у сваком конкретном случају на основу околности које се тичу сложености чињеничних и правних питања у судском поступку, понашања подносиоца захтева за заштиту права на суђење у разумном року, поступања суда, природе захтева, односно значаја предмета спора за подносиоца захтева.

Имајући у виду наведене законске одредбе, у контексту утврђених чињеница, Врховни суд је закључио да предлагачу није повређено право на суђење у разумном року у предмету Врховног суда Рев 6618/24. Време трајања поступка у целини је битно мерило за примену стандарда права на суђење у разумном року. Европски суд за људска права је кроз своју праксу оквирно утврдио време трајања поступка у различитим инстанцама изражавајући мишљење да је у границама разумног рока другостепени поступак који траје до 5 година.

У конкретном случају, иницијални акт је поднет 06.03.2018.. године. Ради се о накнади штете. Предмет Вишег суда у Београду Гж 29610/21, са предметом Првог основног суда у Београду П 42622/20, је по ревизији предлагача изјављеној 27.12.2023. године достављен Врховном суду дана 26.03.2024. године.

Врховни суд налази да предлагачу није повређено право на суђење у разумном року, иако се ради о потраживању накнаде штете, с обзиром на то да је поступак правноснажно окончан пред нижестепеним судовима у границама разумног рока имајући у виду да је о тужбеном захтеву одлучено у поновљеном поступку првостепеном пресудом П 42622/20 од 11.04.2021. године која је преиначена другостепеном пресудом Гж 29610/21 од 26.10.2023. године што је без сумње било у оквиру рока од 5 година (на чију дужину је утицала чињеница да је првобитно донета пресуда Првог основног суда у Београду П 3520/18 од 25.12.2018. године по жалби тужиоца укинута решењем Вишег суда у Београду Гж 4322/19 од 28.08.2020. године и предмет враћен првостепеном суду на поновни поступак).

Право предлагача није повређено ни у поступку пред Врховним судом, без обзира што је од дана достављања предмета овом суду 26.03.2024. године по ревизији предлагача изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду Гж 29610/21 од 26.10.2023. године до подношења приговора за убрзање поступка 12.08.2025. године прошло девет месеци имајући у виду све околности конкретног случаја (сложеност предмета и друге околности које могу утицати или су утицале на дужину трајања поступка по ванредном правном леку). Поред тога, одлука у предмету Врховног суда Рев 6618/24 је донета 27.08.2025. године, израђена је и у фази је отправљања из суда, па нема разлога за налагање процесних радњи које делотворно убрзавају поступак у смислу одредбе члана 11. став 1. Закона о заштити права на суђење у разумном року, што представља још један разлог за одлуку о неоснованости приговора предлагача.

Имајући у виду наведено, Врховни суд је одлуку као у ставу првом изреке донео применом одредбе члана 10. став 2. Закона о заштити права на суђење у разумном року.

Одлуку као у ставу другом изреке, Врховни суд је донео применом одредбе члана 165. став 1. Закона о парничном поступку у вези одредаба чланова 28. и 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку имајући у виду да предлагач није успео у није у спору.

С у д и ј а

Владислава Милићевић,с.р.

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ:

Против овог решења предлагач има право жалбе

Врховном суду, у року од 8 дана

од дана пријема решења.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић