Поступак у коме се штити право на суђење у разумном року почиње подношењем приговора (члан 6. став 1. Закона о заштити права на суђење у разумном року). Поступак по приговору води председник суда који одлучује о приговору, а годишњим распоредом послова он може одредити једног судију или више судија да поред њега воде поступак и одлучују о приговорима. Усмена расправа се не одржава, а на остала питања сходно се примењује закон којим се уређује ванпарнични поступак (члан 7. ставови 5. и 6. наведеног Закона).

Применом члана 7. став 6. Закона о заштити права на суђење у разумном року у вези чланова 30. Закона о ванпарничном поступку и члана 328. Закона о парничном поступку одлучено је да се наведени поступци по приговору предлагача AA за убрзање поступка у истом предмету Врховног суда Рев2 999/2023 споје ради заједничког одлучивања, тако да предмет убудуће носи број Р4 р 7/2025.

Одлучујући о приговорима за убрзање поступка на основу чланова 7, 9. и 10. Закона о заштити права на суђење у разумном року, Врховни суд је утврдио да су приговори неосновани.

На основу електронског извештаја писарнице Врховног суда од 26.05.2025. године, утврђено је да је предмет Основног суда у Ваљеву П1 257/2021 са предметом другостепеног Апелационог суда у Београду Гж1 1074/2022, примљен у Врховном суду 13.03.2023. године, да је одлука у том предмету донета у седници већа 10.04.2024. године и да је предмет са одлуком предат Одељењу судске праксе 19.05.2025. године, а затим коректури суда 20.05.2025. године, што значи да је у току поступак отправљања предмета из суда.

Према члану 32. став 1. Устава Републике Србије свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода у одредби члана 6. став 1. прописује да свако током одлучивања о његовим грађанским правим или обавезама или о кривичној оптужби против њега има право на правичну и јавну расправу у разумном року пред независним и непристрасним судом образованим на основу закона. По одредби члана 10. став 1. Закона о парничном поступку странка има право да суд одлучи о њеним захтевима и предлозима у разумном року.

Према члану 1. став 1. и 2. Закона о заштити права на суђење у разумном року, овим законом уређује се заштита права на суђење у разумном року. Сврха овог закона јесте да пружи судску заштиту права на суђење у разумном року и тиме предупреди настајање повреда права на суђење у разумном року.

У конкретном случају, предмет је решен у седници већа 10.04.2024. године, а затим са одлуком предат Одељењу судске праксе 19.05.2025. године и коректури суда 20.05.2025. године, што значи да је у току поступак отправљања предмета из суда, због чега нема разлога за усвајање приговора и налагање предузимања процесних радњи које делотворно убрзавају поступак у циљу његовог окончања, односно одређивања рока за предузимање процесних радњи на основу члана 11. Закона о заштити права на суђење у разумном року.

На основу изнетог, Врховни суд је одлучио као у изреци, а о приговорима је одлучивао судија одређен годишњим распоредом послова.

Предлагач нема право на накнаду трошкова поступка јер није успео у поступку за заштиту права на суђење у разумном року, па је на основу члана 153. Закона о парничном поступку у вези са чланом 30. Закона о ванпарничном поступку одлучено као у ставу другом изреке.

С у д и ј а

Драгана Маринковић, с.р.

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ:

Против овог решења предлагач има право жалбе

Врховном суду у року од 8 дана

од дана пријема решења.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић