ОСНОВНИ СУД У СУРДУЛИЦИ

ВЕЗА: Су I-7-1/2020-1

Извод из записника са IV седнице Грађанског одељења Врховног касационог суда одржане 03.07.2020. године.

О Д Л У К А

ОДБАЦУЈЕ СЕ захтев Основног суда у Сурдулици за покретање поступка решавања спорног правног питања.

О б р а з л о ж е њ е

Основни суд у Сурдулици је својим актом Су I-7-1/2020-1 од 04.03.2020. године поднео Врховном касационом суду захтев за решавање спорног правног питања на основу члана 180. и 181. Закона о парничном поступку, уз који је доставио захтев за решавање спорног правног питања поднет Основном суду у Сурдулици дана 09.12.2019. године од стране Слободана Петровића, адвоката из Владичиног Хана; извод из записника са седнице Грађанског одељења Основног суда у Сурдулици Су I-7-1/2020 од 08.01.2020. године; списе предмета Основног суда у Сурдулици П бр. 246/2018.

Из достављених списа предмета П бр. 246/18 (погрешно наведено да се достављају списи предмета П 680/2015) произилази да је одлучујући по тужби тужиоца, против туженог ЈП „Водовод“ из Сурдулице, ради неоснованог обогаћења и накнаде штете, Основни суд у Сурдулици донео пресуду П бр. 246/2018 дана 16.05.2019. године, којом је, ставом првим изреке, усвојен тужбени захтев тужиоца па је тужени обавезан, да тужиоцу на име неоснованог обогаћења по основу више наплаћеног износа за комуналне услуге за месец јул 2010. године, плати износ од 123,12 динара са законском затезном каматом почев од 16.05.2019. године до коначне исплате. Ставом два изреке, обавезан је тужени да тужиоцу на име трошкова парничног поступка плати износ од 68.300,00 динара, а на износ од 64.500,00 динара и законску затезну камату од извршности пресуде до коначне исплате. Одлучујући по жалби туженог, Виши суд у Врању донео је пресуду Гж бр. 2518/19 од 31.10.2019. године, којом је потврдио првостепену пресуду у ставу првом изреке, а исту укинуо у ставу другом изреке, којим је одлучено о трошковима парничног поступка и предмет вратио истом суду ради поновног одлучивања у том делу. У наставку поступка Основни суд у Сурдулици је донео решење П бр. 246/2018 дана 21.01.2020. године, којим је, ставом првим изреке одлучио да се застаје са поступком у овој правној ствари док се не оконча поступак за решавање спорног правног питања пред Врховним касационим судом, покренутим од стране тог суда на предлог странке, дана 08.01.2020. године. Ставом другим изреке, одлучено је да ће поступак бити настављен по службеној дужности чим престану разлози који су изазвали застајање са поступком.

Основни суд у Сурдулици у захтеву за решавање спорног правног питања, није формално поставио спорно правно питање, нити је цитирао спорно правно питање наведено у захтеву подносилаца захтева од 09.12.2019. године чији је пуномоћник наведени адвокат Слободан Петровић.

Спорно правно питање подносилаца захтева којим су се обратили Основном суду у Сурдулици за решавање спорног правног питања од стране Врховног касационог суда гласи:

Да ли подношење више основаних тужби где тужиоци успевају 100%, представља злоупотребу процесних права у случајевима када тужени оспорава то право и кад не испољава било какву намеру да тужиоцима врати више наплаћено без подношења тужбе, те да ли се може одбити захтев за накнаду парничних трошкова само по члану 9. Закона о парничном поступку, независно од тога што се тужба не може одбацити, што Закон о парничном поступку предвиђа забрану подношења више истоветних тужби и предвиђа санкцију - одбацивање друге истоветне тужбе, а не предвиђа како ће се поступити ако је неко поднео више тужби, а могао је само једну, те и да ли се тужени који никако не жели да добровољно врати више наплаћено и после подношења једне или више тужби, може сматрати савесним у смислу члана 9. Закона о парничном поступку и тиме ослобађати од трошкова, позивајући се на члан 9. ЗПП, а истовремено оспоравајући тужбени захтев, не дајући никакво обећање тужиоцу да ће преостали више наплаћени износ уопште вратити и када.

На седници Грађанског одељења Основног суда у Сурдулици одржаној дана 08.01.2020. године, дато је тумачење спорног правног питања наведеног пуномоћника, подносилаца захтева, по коме:

-подношење више тужби (за различите периоде) од стране једног тужиоца против туженог ЈП „Водовод“ за враћање неосновано стеченог по основу више наплаћеног износа за комуналне услуге, у ситуацији када су сва потраживања била доспела у тренутку подношења прве тужбе, представља злоупотребу процених овлашћења, у смислу одредбе члана 9. Закона о парничном поступку, јер је тужилац имао могућност да целокупно потраживање обухвати једном тужбом. У том случају – када тужилац поднесе више тужби по истом чињеничном и правном основу, за различити период, а раније поднетом тужбом је могао да обухвати и период за који је касније поднео тужбу, тужиоцу не припада право на накнаду трошкова парничног поступка у парници коју је касније покренуо. Наведено се има примењивати у ситуацији када супротна страна укаже суду на постојање више парница по истом чињеничном и правном основу, односно понуди доказе за своје наводе о злоупотреби процесних овлашћења, јер суд није у обавези да самоиницијативно проверава податке о броју поднетих тужби од стране истог тужиоца.

Врховни касациони суд је на седници Грађанског одељења одржаној 03.07.2020. године, одбацио захтев за решавање спорног правног питања на основу члана 182. став 1. Закона о парничном поступку, обзиром на чињеницу да захтев не садржи формално постављено спорно правно питање, не садржи кратак приказ утврђеног чињеничног стања ствари у конкретној правној ствари, нити садржи разлоге због којих се првостепени суд обраћа Врховном касационом суду са захтевом за решавање спорног правног питања, што значи да исти не испуњава обавезну садржину захтева прописану одредбом члана 181. став 1. Закона о парничном поступку.

Председник Грађанског одељења

судија др Драгиша Б. Слијепчевић

ДНА: -списе Основног суда у Сурдулици и 2 примерка

ове одлуке доставити том суду

-наше списе Спп 2/20 архивирати са копијом захтева,

реферата судије известиоца и примерком ове одлуке