Агенција за реституцију Републике Србије – Подручна јединица Нови Сад, је доставила списе предмета, али не и одговор на захтев.

Поступајући по поднетом захтеву и испитујући побијану пресуду у границама захтева у смислу одредбе члана 54. Закона о управним споровима (''Службени гласник РС'' 111/09), Врховни касациони суд је нашао:

Захтев је основан.

Према разлозима образложења побијане пресуде, тужени орган је правилно одбацио захтев тужиље за повраћај одузете имовине, јер нису испуњени услови из одредбе члана 42. став 4. Закона о враћању имовине и обештећењу, а из разлога што је тужиља доставила доказе у неовереној фотокопији, што је супротно одредби члана 42. став 4. тачка 3. Закона о враћању одузете имовине и обештећењу. Тужба у управном спору је, у конкретном случају, поднета против закључка туженог органа од 20.08.2014. године, којим је одбачен, као неуредан, захтев тужиље за враћање одузете имовине, односно обештећење, иза бившег власника J.O. Према разлозима образложења оспореног закључка Агенције за реституцију Републике Србије – Подручне јединице Нови Сад од 20.08.2014. године, тужиља је уз захтев приложила, у неовереној фотокопији, документацију наведену у потврди о пријему захтева у пошти. Разлози образложења оспореног закључка не садрже наводе које је то доказе тужиља приложила у неовереној фотокопији, те да ли је неприлагање доказа у овереној фотокопији или оригиналу једини разлог за одбацивање захтева, или уз захтев није поднет и доказ о подржављењу, због чега је тужбом оспорени закључак захваћен битном повредом одредбе члана 199. став 2. Закона о општем управном поступку. Према разлозима образложења побијане пресуде Управног суда од 30.01.2015. године, суд је утврдио без одржавања усмене јавне расправе да је тужиља накнадно поднела још неке доказе – акт о подржављењу, али у неовереној фотокопији, иако тужени орган у претходном испитивању поднетог захтева није навео на које је доказе мислио, нити је навео децидно да ли је разлог за одбацивање закључка само подношење доказа, и којих, у неовереној фотокопији, или кумулативно – недостатак оверене фотокопије, односно оригинала, и акта о подржављењу. Како Управни суд разлозима образложења своје пресуде, без одржавања усмене јавне расправе, употпуњује чињенично стање из управног поступка, спроведено у претходном поступку испитивања поднетог захтева, Врховни касациони суд налази да је побијана пресуда Управног суда захваћена битним повредама правила поступка. У поновном поступку Управни суд ће, пошто размотри све одлучне чињенице за решавање о законитости оспореног закључка, правилном применом закона, донети на закону засновану пресуду.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд налази да су побијаном пресудом повређена правила поступка која су од утицаја на решење ствари, па је, на основу одредбе члана 55. став 2. и став 3. Закона о управним споровима, одлучио као у ставу првом диспозитива пресуде и предмет вратио Управном суду, који је дужан да расправи питања на која му је указано пресудом овог суда.

Суд је, сагласно одредбама члана 165. у вези члана 150, члана 153. и члана 154. став 1. Закона о парничном поступку, чија је сходна примена прописана одредбом члана 74. Закона о управним споровима, те применом тарифног броја 45 став 1. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката (''Службени гласник РС'' 121/12), одлучио као у ставу другом диспозитива пресуде.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ дана 05.06.2015. године, Узп 221/2015

Записничар,                                                                                                   Председник већа – судија,

Весна Мраковић,с.р.                                                                                  Олга Ђуричић,с.р.