.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Узп 285/2023
27.02.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Јелене Ивановић, председника већа, Жељка Шкорића и Бранке Дражић, чланова већа, са саветником Мирелом Костадиновић, као записничарем, решавајући о захтеву АА из ..., и ББ из ..., чији је заједнички пуномоћник Ђорђе Константиновић, адвокат из ... бр. .. за преиспитивање судске одлуке – пресуде Управног суда, Одељења у Крагујевцу I-7 У 26022/20 од 29.09.2023. године, у предмету дисциплинском – накнаде трошкова поступка, у нејавној седници већа одржаној дана 27.02.2024. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
Захтев се ОДБАЦУЈЕ.
О б р а з л о ж е њ е
Подносиоци захтева су предложили преиспитивање пресуде Управног суда, Одељења у Крагујевцу I-7 У 26022/20 од 29.09.2023. године, којом је, ставом првим диспозитива, одбијена тужба тужилаца поднета против решења Министарства унутрашњих послова Републике Србије, Дисциплинске комисије - Већа у Крагујевцу ДК број 116-4/16-165-2 од 26.11.2020. године, а ставом другим диспозитива одбијен је захтев тужилаца за накнаду трошкова управног спора. Оспореним решењем од 26.11.2020. године, делимично је усвојен захтев тужилаца, полицијских службеника Полицијске управе у Јагодини, за накнаду трошкова дисциплинског поступка који је вођен пред ПУ Јаговина у предмету ДС 116-637/16, као основан, у износу од 180.000,00 динара, док је захтев за накнаду трошкова до тражених 318.000,00 динара, одбијен као неоснован, и обавезана Полицијска управа у Јагодини да запосленима наведени износ трошкова од 180.000,00 динара исплати у року од 30 дана од дана пријема тог решења.
У поступку претходног испитивања поднетог захтева Врховни суд је нашао да је захтев недозвољен.
Одредбом члана 49. став 1. Закона о управним споровима (''Службени гласник РС'' 111/09), је прописано да против правноснажне одлуке Управног суда странка и надлежни јавни тужилац могу да поднесу Врховном касационом суду (сада Врховном суду) захтев за преиспитивање судске одлуке. Ставом 2. истог члана закона је прописано да захтев може да се поднесе када је то законом предвиђено, у случајевима када је суд одлучивао у пуној јурисдикцији и у стварима у којима је у управном поступку била искључена жалба, а ставом 3. је прописано да захтев може да се поднесе због повреде закона, другог прописа или општег акта или повреде правила поступка која је могла бити од утицаја на решење ствари.
Из побијане пресуде произлази да је оспорено решење Министарства унутрашњих послова Републике Србије, Дисциплинске комисије - Већа у Крагујевцу од 26.11.2020. године, чија је законитост оцењена том пресудом, донето у предмету утврђивања дисциплинске одговорности подносилаца захтева, у поступку одлучивања по њиховом приговору на решење дисциплинског старешине ПУ у Јагодини број 116- 637/16-1 од 14.09.2016. године, због чега нису испуњени процесни услови прописани цитираним ставом 2. члана 49. Закона о управним споровима за подношење овог ванредног правног средства, јер захтев за преиспитивање није предвиђен законом у овој управној ствари, Управни суд није одлучивао у пуној јурисдикцији и у управном поступку није било искључено двостепено одлучивање.
Поред тога, тужбом оспорено решење чија је законитост цењена у побијаној пресуди Управног суда не односи се на главну управну ствар већ само на трошкове управног поступка као споредно потраживање, па странка не може тражити преиспитивање такве пресуде пред Врховним судом подношењем захтева за преиспитивање судске одлуке као ванредног правног средства предвиђеног цитираном законском одредбом из члана 49. ст. 1. и 2. Закона о управним споровима. Ово стога што намера законодавца није била да се ванредна судска заштита пред највишим судом оствари и против одлука Управног суда којима је решавано о питањима од споредног значаја у управном поступку као што су трошкови управног поступка.
Одредбом члана 53. став 1. Закона о управним споровима је прописано да ће, недозвољен или неблаговремен захтев или захтев који је поднело неовлашћено лице, Врховни касациони суд (сада Врховни суд) одбацити решењем.
Са изнетих разлога, налазећи да је поднети захтев недозвољен Врховни суд је на основу одредбе члана 53. став 1. Закона о управним споровима, одлучио као у диспозитиву решења.
РЕШЕНО У ВРХОВНОМ СУДУ
Записничар, Председник већа – судија,
Мирела Костадиновић,с.р. Јелена Ивановић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
