Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Узп 435/2015
26.06.2015. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Oлге Ђуричић, председника већа, Драгана Скока и Љубице Милутиновић, чланова већа, са саветником Весном Мраковић, као записничарем, решавајући о захтеву З.Ш. из А., ..., за преиспитивање судске одлуке – решења Управног суда 20 Ув 563/14 од 06.04.2015. године, у предмету промена у евиденцији, у нејавној седници већа, одржаној дана 26.06.2015. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

Захтев се ОДБАЦУЈЕ.

О б р а з л о ж е њ е

Поднетим захтевом подносилац предлаже да Врховни касациони суд захтев уважи и укине побијано решење Управног суда, којим је одбијен његов приговор, изјављен против решења Управног суда III-5 У 12103/14 од 20.11.2014. године, којим је одбачена његова тужба, поднета против одлуке Скупштине општине Апатин о изменама и допунама Одлуке о давању назива улица у граду Апатину број 015-2/12-I од 21.09.2012. године, као недозвољена, применом одредбе члана 26. став 1. тачка 2. Закона о управним споровима.

Испитујући дозвољеност поднетог правног средства у смислу члана 49. Закона о управним споровима (''Службени гласник РС'' 111/09), Врховни касациони суд налази да је захтев за преиспитивање побијаног решења Управног суда недозвољен и изјављен од неовлашћеног лица.

Одредбом члана 27. став 1. Закона о управним споровима (''Службени гласник РС'' 111/09), је прописано да против решења судије појединца којим се одбацује тужба по чл. 25. и 26. овог закона, подносилац тужбе има право на приговор у року од 8 дана од достављања решења, а ст. 2. и 3. истог члана закона је, између осталог, прописано да о приговору из става 1. овог члана одлучује решењем посебно веће суда састављено од троје судија.

Одредбом члана 49. став 1. Закона о управним споровима (''Службени гласник РС'' 111/09) је прописано да против правноснажне одлуке Управног суда странка и надлежни јавни тужилац могу да поднесу Врховном касационом суду захтев за преиспитивање судске одлуке. Из наведене законске одредбе произлази да се захтевом за преиспитивање судске одлуке, као ванредним правним средством, остварује судска контрола правноснажних одлука Управног суда донетих у управном спору. Ово због тога, што је одредбом члана 8. у вези чл. 3, 4. и 5. Закона о управним споровима прописано да Управни суд решава у управном спору о законитости коначних управних аката као појединачних правних аката којима надлежни орган непосредно применом прописа решава о одређеном праву или обавези физичког или правног лица у управној ствари односно појединачној и неспорној ситуацији од јавног интереса у којој непосредно из правних прописа произлази потреба да се будуће понашање странке ауторитативно правно одреди.