Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Узп 97/2013
21.03.2013. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Снежане Живковић, председника већа, Вере Пешић и Олге Ђуричић, чланова већа, са саветником Горданом Богдановић, као записничарем, одлучујући о захтеву Б.доо из Ј., поднетом преко пуномоћника П.С., адвоката из З., за преиспитивање судске одлуке – пресуде Управног суда I-3 У8529/11 од 07.02.2013.године, са противном странком Републичком комисијом за заштиту права у поступцима јавних набавки, у предмету јавне набавке, у нејавној седници већа одржаној дана 21.03.2013. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

            Захтев се ОДБАЦУЈЕ.

О б р а з л о ж е њ е

 

            Побијаном пресудом у ставу I диспозитива одбијена је тужба тужиоца Б. доо из Ј. поднета против решења Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки број 4-00-518/2011 од 10.06.2011. године, а у ставу II диспозитива исте пресуде одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова спора.

Оспореним решењем Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки, ставом првим диспозитива, одбијен је захтев за заштиту права подносиоца захтева Б. доо Ј., поднет у отвореном поступку јавне набавке услуга, обликованој по партијама, сервисирање и одржавање биротехничке опреме из програма М . и Р. ЈН бр. 31/10, за коју је јавни позив објављен у ''Службеном гласнику РС'' број 72 од 08.10.2010. године, наручиоца Народне скупштине Републике Србије, Београд, за партије 1 – ''сервисирање и одржавање фотокопирних апарата из програма М.'' и 2 – ''сервисирање и одржавање штампарске опреме из програма Р.'', као неоснован. Ставом другим диспозитива истог решења одбијен је захтев подносиоца захтева Б. доо Ј. за накнаду трошкова поступка заштите права као неоснован.

Против наведене пресуде подносилац је поднео захтев на основу члана 49. став 2. тачка 3. Закона о управним споровима због повреде закона, другог прописа или општег акта и повреде правила поступка која је могла бити од утицаја на решење ствари. У захтеву предлаже да Врховни касациони суд укине или преиначи побијану пресуду, као и да обавеже Републичку комисију за заштиту права у поступцима јавних набавки да подносиоцу захтева надокнади све трошкове поступка. У поступку претходног испитивања поднетог захтева Врховни касациони суд је нашао да је захтев недозвољен.

Одредбом члана 49. став 1. Закона о управним споровима (''Сл. гласник РС'' 111/09) је прописано да против правноснажне одлуке Управног суда странка и надлежни јавни тужилац могу да поднесу Врховном касационом суду захтев за преиспитивање судске одлуке. Ставом  2. члана 49. ЗУС-а је прописано да захтев може да се поднесе када је то законом предвиђено, у случајевима када је суд одлучивао у пуној јурисдикцији и у стварима у којима је у управном поступку била искључена жалба, а ставом 3. истог члана је прописано да захтев може да се поднесе због повреде закона, другог прописа или општег акта или повреде правила поступка која је могла бити од утицаја на решење ствари.

Из побијане пресуде, навода захтева и прилога поднетих уз захтев произилази да је пре доношења оспореног решења вођен управни поступак у коме је понуђач Б. доо из Ј. дана 26.04.2011. године поднела захтев за заштиту права на одлуку наручиоца о избору најповољније понуде 03 број 404-7/31-10-25 од 13.04.2011. године. Одлучујући о поднетом захтеву наручилац је решењем 03 број 404-7/31-10-27 од 04.05.2011. године одбио захтев за заштиту права, као неоснован, након чега се понуђач, у смислу члана 112. Закона о јавним набавкама, поднеском писмено изјаснио да наставља поступак за заштиту права пред Републичком комисијом за заштиту права у поступцима јавних набавки. Републичка комисија за заштиту права је поступајући на основу члана 117. Закона о јавним набавкама решењем број 4-00-518/2011 од 10.06.2011. године одбила захтев за заштиту права као неоснован.

Одлука наручиоца о избору најповољније понуде је првостепена одлука, против које се наручиоцу може поднети захтев за заштиту права у року од осам дана од дана пријема одлуке. Наручилац о поднетом захтеву за заштиту права одлучује у својству првостепеног органа и све активности наручиоца о поднетом захтеву се могу подвести под рад првостепеног органа по жалби сагласно одредбама од чл. 224. до 229. ЗУП-а. Републичка комисија о поднетом захтеву за заштиту права одлучује у својству другостепеног органа у смислу члана 117. Закона о јавним набавкама и може да усвоји захтев за заштиту права и у целини или делимично поништи поступак јавне набавке, уколико је захтев за заштиту права основан, с тим да има и могућност да отклони пропусте у раду првостепеног органа по захтеву за заштиту права, а што се може подвести под рад другостепеног органа по жалби сагласно члану 229. ЗУП-а.

Како је оспорено решење Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки од 10.06.2011. године, чија је законитост оцењена побијаном пресудом Управног суда, донето од стране другостепеног органа то нису испуњени процесни услови прописани цитираним ставом 2. члана 49. Закона о управним споровима за подношење овог ванредног правног средства, јер захтев за преиспитивање није предвиђен законом у овој управној ствари, Управни суд није одлучивао у пуној јурисдикцији и у управном поступку није било искључено двостепено одлучивање. Одредбом члана 53. став 1. Закона о управним споровима је прописано да  ће, недозвољен или неблаговремен захтев или захтев који је поднело неовлашћено лице, Врховни касациони суд одбацити решењем.

Са изнетих разлога на основу наведених прописа поднети захтев је недозвољен, па је Врховни касациони суд применом одредбе члана 53. став 1. Закона о управним споровима одлучио као у диспозитиву овог решења.

Имајући у виду донету одлуку суд није разматрао захтев подносиоца за накнаду трошкова поступка.

РЕШЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ

дана 21.03.2013. године, Узп  97/2013

 

Записничар,                                                                           Председник већа - судија,

Гордана Богдановић,с.р.                                                      Снежана Живковић,с.р.