Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
У 57/05
17.03.2005. година
Београд

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Боривоја Буњевачког, председника већа, мр Јадранке Ињац и Зоје Поповић, чланова већа, са саветником Горданом Богдановић, као записничарем, решавајући у управном спору по тужби тужиље АА, против закључка туженог Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање запослених Београд – Филијала Шабац бр. Д-76554 од 23. 4. 2003. године, у предмету признавања права на додатак за помоћ и негу другог лица, у нејавној седници већа одржаној дана 17. 3. 2005. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

Врховни суд Србије се оглашава стварно ненадлежним за решавање ове управне ствари и предмет уступа на надлежност Окружном суду у Шапцу као стварно и месно надлежном.

О б р а з л о ж е њ е

Тужиља је дана 4. 1. 2005. године поднела тужбу у управном спору овом суду против закључка Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање запослених Београд – Филијала Шабац бр. Д-76554 од 23. 4. 2003. године, којим је одбачена као неблаговремена њена жалба изјављена против решења Филијале Шабац Д-76554 од 24. 9. 1999. године, а којим јој је утврђено право на новчану накнаду за помоћ и негу почев од 25. 1. 1999. године.

У поступку претходног испитивања поднете тужбе, пазећи по службеној дужности на своју стварну надлежност, Врховни суд Србије је нашао да није стварно надлежан за поступање у овој управној ствари, већ да је стварно и месно надлежан Окружни суд у Шапцу.

Према одредби чл. 17. ст. 1. тач. 1. под з) Закона о судовима ("Службени гласник РС", бр. 46/91...71/92), а у вези чл. 84. Закона о уређењу судова ("Службени гласник РС", бр. 63/01...29/04), Врховни суд је надлежан да одлучује о законитост коначних управних аката републичког органа, ако законом није друкчије одређено, а чл. 14. ст. 1. тач. 8. истог Закона прописано је да окружни суд одлучује о законитости коначних управних аката Републичке заједнице пензијског и инвалидског осигурања према пребивалишту осигураника, односно корисника права, као и о законитости коначних управних аката за које није надлежан други суд.

Како се тужбом тражи одлучивање о законитости акта Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање запослених и како је пребивалиште осигураника, овде тужиље, на територији општине Шабац, то је на основу чл. 21. тач. 28. Закона о судовима, за решавање ове управне ствари стварно и месно надлежан Окружни суд у Шапцу.

Са изнетих разлога, Врховни суд Србије је на основу одредбе чл. 59. Закона о управним споровима, а сходном применом чл. 15. и 17. Закона о парничном поступку, одлучио као у диспозитиву овог решења.

РЕШЕНО У ВРХОВНОМ СУДУ СРБИЈЕ У БЕОГРАДУ

дана 17. 3.. 2005. године У. 57/05

Записничар, Председник већа-судија,

Гордана Богдановић, с.р. Боривој Буњевачки, с.р.

За тачност отправка

сд