Узп 265/2013

- 2 -

Указује да је наведено и Управни суд у својој одлуци (побијаној пресуди) констатовао, али није дао оцену изнетих доказа. Наводи да је Управни суд своју одлуку донео само на основу формалног односа према тужби и тужбеном захтеву, а тужбом уопште нису оспоравани формални недостаци у одлуци Регистратора (оспореном решењу). Указује да је по оцени Управног суда правилно тужени орган донео је оспорено решење пошто је испитао да ли, али само формално, документа која је предложио Р.Ч. испуњавају оно што је законом предвиђено. Истиче да је Управни суд утврдио чињенично стање тако што је констатовао да постоји одлука Скупштине омладинског фудбалског клуба С., којом је Р.Ч. искључен из Клуба, као и одлука Министарства омладине и спорта Републике Србије, којом је он брисан као лице овлашћено за заступање и представљање Клуба, а уписан М.М. из Н.С., али образложење за своју одлуку у принципу своди само на формалне разлоге, чиме дозвољава урушавање правног поретка. Предлаже да Врховни касациони суд уважи захтев и преиначи побијану пресуду, те уважи тужбу тужиоца, овде подносиоца захтева и поништи оспорено решење или да укине побијану пресуду и предмет врати Управном суду на поновно одлучивање.

 

Противна странка, Агенција за привредне регистре - Регистар удружења, друштава и савеза у области спорта, којој је захтев уредно достављен у остављеном року није доставила одговор на захтев, али је доставила списе предмета.

 

Противна странка, Р.Ч. из Н.С. у одговору на захтев наводи да је захтев за преиспитивање побијане пресуде недозвољен и да га треба одбацити, услед недостатка активне легитимације на страни тужиоца-подносиоца захтева, јер је он дугогодишњи председник О.ф.к. С., из Н.С., те као такав једини овлашћен да у име Клуба поднесе захтев за преиспитивање одлуке. Указује да законски заступник Клуба није М.М. из Н.С., с обзиром да је решење Министарства омладине и спорта Републике Србије од 29.03.2011. године, на које се подносилац захтева позива, а којим је усвојен захтев М.М. из Н.С. за упис одговорног лица у О.ф.к. С., противзаконито. Истиче да је М.М. доношење тог решења издејствовао уз помоћ лажног и неважећег печата и уз помоћ записника са нерегуларне Скупштине клуба, којој су присуствовале особе које нису чланови клуба. Предлаже да суд, ако не одбаци захтев за преиспитивање побијане пресуде, захтев одбије.

 

Поступајући по поднетом захтеву и испитујући побијану пресуду у границама захтева, а у смислу члана 54. Закона о управним споровима (''Службени гласник РС'' број 111/09), Врховни касациони суд је нашао:

 

Захтев је неоснован.

Према разлозима образложења побијане пресуде, по оцени Управног суда, а имајући у виду да према одредби члана 64. став 4. Закона о спорту (''Службени гласник РС'', број 24/11), важећој у време доношења оспореног решења, Регистратор не испитује тачност података и веродостојност докумената достављених уз регистрациону пријаву, правилно је Регистратор (тужени орган), након што је утврдио да регистрациона пријава поднета

 

 

Узп 265/2013

- 3 -

03.10.2011.године садржи све податке и потребне доказе сагласно члану 64. став 3. истог Закона, на основу члана 65. тог Закона, донео оспорено решење.

 

Оцењујући законитост побијане пресуде, Врховни касациони суд налази да је та пресуда донета без повреде правила поступка и уз правилну примену материјалног права на утврђено чињенично стање садржано у оспореном решењу. Побијаном пресудом оцењена су сва питања и околности, која су могла бити од утицаја на законитост оспореног решења и за ту оцену су дати довољни и јасни разлози, које у свему прихвата и овај суд.

 

Врховни касациони суд је ценио наводе захтева, који су истицани и у тужби, а односе се на веродостојност докумената који потврђују да Р.Ч. из Н.С. може да представња и заступа О.ф.к. С., па налази да су ти наводи неосновани, јер је регистрациона пријава поводом које је донето тужбом оспорено решење поднета у свему у складу са, тада важећим, одредбама члана 64. Закона о спорту. Како је истим одредбама закона (члан 64. став 4. Закона о спорту) прописано да Регистратор не испитује тачност података и веродостојност докумената достављених уз регистрациону пријаву, то је оцена веродостојности докумената достављених уз регистрациону пријаву предмет посебног судског поступка ради утврђивања да је документ на основу кога је предметна регистрација извршена лажан, односно да је та регистрација извршена на основу неистинитих података, а што су и, према члану 69. Закона о спорту, услови за оглашавање ништавом регистрације оснивања спортског удружења и регистрације других података o спортском удружењу.

 

Врховни касациони суд је ценио и наводе одговора на захтев противне странке Р.Ч. из Н.С. да захтев за преиспитивање побијане пресуде треба одбацити, услед недостатка активне легитимације на страни тужиоца- подносиоца захтева, за који налази да је неоснован, јер О.ф.к. С., из Н.С. (тужилац-подносилац захтева), који означава М.М. из Н.С., као свог законског заступника, има правни интерес за оспоравање тужбом оспореног решења о упису у Регистар, пошто је тим решењем у Регистар уписан управо О.ф.к. С., из Н.С. Стога, сагласно члану 11. Закона о управним споровима, О.ф.к. С., из Н.С. може да буде тужилац у предметном управном спору окончаном побијаном пресудом, а у смислу члана 49. став 1. Закона о управним споровима, има и процесну легитимацију, као странка из управног спора, за подношење захтева за преиспитивање те пресуде.

 

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд налази да је побијана пресуда донета без повреде правила поступка и уз правилну примену материјалног права, због чега је, на основу члана 55. став 1. Закона о управним споровима (''Службени гласник РС'' број 111/09), одлучио као у диспозитиву пресуде.

 

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ дана 13.02.2014. године, Узп 265/2013

 

Записничар, Председник већа – судија, Весна Карановић, с.р. Олга Ђуричић, с.р.