Испитујући дозвољеност ревизије применом члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 420. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 10/23) и члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 10/23), Врховни суд је утврдио да ревизија тужиоца није дозвољена.

Према члану 420. став 1. ЗПП, странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан, а ставу 2. да ревизија против решења из става 1. овог члана није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде.

Чланом 441. ЗПП, прописано је да је ревизија дозвољена у парницама о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Ван ових радних спорова, ревизија није дозвољена, осим уколико се тужба односи на новначно потраживање, када се примењује општи режим допуштености овог правног лека, према вредности предмета спора.

Чланом 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба ради исплате поднета је 18.07.2014. године, а вредност предмета спора је 70.000,00 динара.

Ревизијом се оспорава правилност другостепене одлуке којом је укинута првостепена пресуда и одбачена тужба.

Имајући у виду да се у овом случају ради о имовинскоправном спору у коме се тужбени захтев односи на новчано потраживање у коме вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра према средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то је ревизија тужиоца недозвољена, применом члана 403. став 3. ЗПП. С обзиром на то, како у конкретном случају ревизија не би била дозвољена ни против правноснажне пресуде, то ревизија тужиоца није дозвољена против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан, у смислу члана 420. ст. 1. и 2. ЗПП.

У конкретном случају нема места ни примени члана 403. став 2. тачка 3. ЗПП, којим је прописано да је ревизија увек дозвољена ако је другостепени суд усвојио жалбу, укинуо пресуду и одлучио о захтевима странака. Наиме, цитирана одредба садржи и део који захтева да другостепени суд усвоји жалбу, укине првостепену пресуду и одлучи о захтевима странака, што значи мериторно окончање спора. Решењем којим се одбацује тужба, не одлучује се о тужбеном захтеву, а тиме и праву на чије остварење је захтев усмерен.

Наиме, када је другостепени суд по члану 403. став 2. тачка 3. ЗПП, укинуо првостепену пресуду и одбацио тужбу, по врсти одлуке то је учињено решењем и у тим случајевима је елиминисана примена поменуте одредбе закона, јер се тада о ревизији одлучује применом члана 420. ЗПП.

Са напред наведених разлога, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке на основу члана 413. у вези са чланом 420. став 6. ЗПП.

Применом члана 154. став 1. и 165. ЗПП, Врховни суд је одбио захтев туженог за накнаду трошкова ревизијског поступка, јер трошкови настали поводом одговора на ревизију нису трошкови који су потребни ради вођења ове парнице, са којих разлога је одлучено као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Добрила Страјина, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић