Према одредби члана 404. став 1. Закона о парничном поступку (“Службени гласник РС“, број 72/11...10/23, у даљем тексту: ЗПП), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, уједначи судска пракса, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). Према ставу 2. истог члана, о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана одлучује Врховни суд у већу од пет судија.

Врховни суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужиоца као изузетно дозвољеној, применом члана 404. став 1. ЗПП.

Предмет тражене правне заштите је утврђење права својине по основу усменог уговора о деоби правних претходника странака и одржаја. Тужилац је уписан као сувласник са уделом од ½ кп.бр. .. КО ..., али сматра да је власник целе парцеле, па је предмет утврђења права својине преостали удео од ½ који је уписан на тужену. Предметна парцела је цела експроприсана решењем од 20.07.2020. године. Тужба је поднета 31.05.2021. године.

Имајући у виду садржину тражене правне заштите и утврђено чињенично стање из кога произилази да је неспорно да је удео од ½ предметне парцеле кп.бр. .. КО ... припадао тужиоцу, а да је преостали удео од ½ ове парцеле, поред остале имовине, расправљен као заоставштина пок. ВВ решењем јавног бележника Дејана Миладиновића О. 1448/2019 од 12.11.2019. године, у ком поступку су тужилац, тужена и ГГ оглашени за наследнике заоставштине са уделима од по 1/3 и у том поступку постигли споразум о деоби наслеђене имовине по коме је удео од ½ кп.бр. .. и .. који је чинио заоставштину пок. ВВ, припао у својину туженој, која је укњижила своје право сусвојине, након чега је 20.07.2020. године донето решење о експропријацији, то су нижестепени судови на овако утврђено чињенично стање применили одговарајуће одредбе материјалног права - Закона о основама својинскоправних односа и Закона о експропријацији, када су одбили тужбени захтев тужиоца за утврђење права својине. Због тога, у конкретном случају не постоји потреба за новим тумачењем права или уједначавањем судске праксе, а нема ни потребе да се размотре правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана. У парницама ради утврђења права својине примена материјалног права зависи од чињеничног стања утврђеног у свком конкретном случају. Стога на дозвољеност ревизије тужиоца не утиче указивање у ревизији на одлуку Врховног суда Рев 3150/2021 од 10.03.2022. године.

Због изнетог, на основу члана 404. ЗПП, одлучено је као у првом ставу изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Према члану 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужба у овој парници ради утврђења права својине на непокретности поднета је 31.05.2021. године, а вредност предмета спора од 10.000,00 динара означена у тужби не прелази цензус прописан наведеном одредбом.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у другом ставу изреке.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић