Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију из свих законских разлога.

Испитујући побијану пресуду смислу одредбе члана 408. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија тужиље није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју Врховни суд пази по службеној дужности. На друге битне повреде одредаба парничног поступка тужиља се у ревизији паушално позива.

Према утврђеном чињеничном стању, првотужена као продавац је са друготуженом као купцем закључила Уговор о купопродаји непокретности који је оверен код јавног бележника Саше Бошковића под бројем Оп 545/2019, и то породичне стамбене зграде Пр.+1 спрат која представља четворособан стан површине 123м2 у Великој Моштаници, изграђене на кат. парцели ../1 КО Велика Моштаница на основу грађевинске дозволе – решења СО Чукарица од 25.08.1975. године за коју постоји употребна дозвола- решење Општине Чукарица од 05.02.1996. године, и економској згради димензија 14 х 5,5м у Великој Моштаници изграђена на кат. парцели ../1 КО Велика Моштаница на основу грађевинске дозволе, са правом на кат. парцели ../1 површине 958м2 (воћњак треће класе), кат. парцели ../2, површине 107м2 (воћњак треће класе), кат. парцели ../1 површине 70м2 (земљиште под зградом – објектом), кат.парцели ../1 површине 71м2 (земљиште под зградом – објектом), кат.парцели ../1 површине 12м2 (земљиште под зградом – објектом), кат.парцели ../1 површине ..1,2м2 (земљиште уз зграду – објектом), кат.парцели ../2 површине 108м2 (воћњак треће класе), кат.парцели ../3 површине 11м2 (воћњак треће класе), све уписано у ЛН број .. КО Велика Моштаница, за уговорену цену од 41.000 евра у динарској противвредности по званичном курсу НБС на дан исплате. У уговору је констатовано да је продавац стекла имовину пресудом Другог основног суда у Београду П 59633/2010 од 22.05.2014. године. Уговором о доживотном издржавању закљученим између тужиље и њеног оца, тужиља је стекла право својине на земљишту у потесу Сибовик на катастарској парцели ../1, земљиште под зградом – објектом површине 86м2, земљиште уз зграду – објекат површине 500м2. Прималац издражавња је на кат. парцел ../1 у Великој Моштаници изградио једну породичну стамбену зграду број 16, структуре П+Пк, укупне површине 100м2, без грађевинских исправа, и током 2003. године Оптиштини Чукарица поднео захтев да легализацију наведене зграде. Надлежни орган општине га је 27.01.2005. године обавестио да предметни објекат испуњава прописане услове за подношење захтева за издавање одобрења за изградњу. У ЛН број .. КО Велика Моштаница на кп.../2 са правом коришћења био је уписан ГГ са 1/1, Република Србија са правом својине 1/1, а решењем од 23.10.2014. године на основу пресуде Другог основног суда у Београду П 59633/2010 од 22.05.2014. године извршена је промена имаоца права на кат. парцели ../2 у ЛН .. КО Велика Моштаница, тако што је правом коришћења уписана првотужена 1/1, а Република Србија са правом својине 1/1. Решењем од 22.04.2019. године на основу уговора Оп 545/2018 јавног бележника Саше Бошковића извршена је промена имаоца и промена врсте права на кат. парцели ../2 у ЛН .. КО Велика Моштаница, тако што је правом својине уписана друготужена са уделом 1/1.

На потпуно и правилно утврђено чињенично стање које се сагласно 407. став 1. ЗПП ревизијом не може оспоравати, нижестепени судови су правилно применили материјално право када су закључили да тужиља није активно легитмисана у овом спору.

Одредбом члана 139. Закона о облигационим односима прописано је да ако је између обавеза уговорних страна у двостраном уговору постојала у време закључења уговора очигледно несразмера, оштећена страна може захтевати поништење уговора ако за праву вредност тада није знала нити је могла знати (став 1). Право да се захтева поништење уговора престаје истеком једне године од његовог закључења (став 2).

Дакле, ради се о рушљивом уговору, и право да захтева поништење уговора припада уговорној страни, а протеком рока за подношење тужбе уговор се сматра конвалидираним.

У конкретном случају тужиља није активно легитимисана за вођење ове парнице у којој тражи поништење уговора о купопродаји закљученог између првотужене и друготужене због прекомерног оштећења, јер није уговорна страна која је закључила спорни уговор и није у материјално правном односу према предмету тужбеног захтева. У конкретном случају ради се о разлогу за рушљивост уговора о купопродаји, а на разлог рушљивости се може позвати само уговорна страна у чијем интересу је рушљивост установљена.

Ревизијски наводи да је суд по службеној дужности дужан да пази на ништаве уговоре без обзира на исказане захтеве парничних странака кроз тужбу и тужбени захтев, по налажењу овог суда нису основани. Суд је на основу члана 3. став 1. ЗПП поступао у границама постављеног тужбеног захтева, одлучујући о тужбеном захтеву за поништај правног посла због прекомерног оштећења као рушљивог, како је то тужиља тражила. Одредбом члана 109. Закона о облигационим односима прописано је да суд пази на ништавост правног посла и да таквом правном послу неће пружити заштиту. Међутим, тужиља тужбом није тражила утврђење ништавости првног посла, па суд није могао чак и да су правни послови ништави, да утврди ништавост, јер би прекорачио тужбени захтев.

Са изнетих разлога сагласно одредби члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Бранка Дражић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић