.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 20308/2024
05.11.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића, Марије Терзић, Надежде Видић и Добриле Страјина, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Срђан Ивковић, адвокат из ..., против тужених ББ из ..., чији је пуномоћник Љиљана Спасић Манић, адвокат из ... и ВВ из села ..., Општина ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 3249/23 од 30.05.2024. године, у седници одржаној 05.11.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 3249/23 од 30.05.2024. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 3249/23 од 30.05.2024. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Пироту П 2388/21 од 16.05.2023. године, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље којим је тражила да се утврди да је уговор о зајму закључен 01.06.2012. године између тужених ББ као зајмодавца и ВВ из ..., као зајмопримца, ништав. Ставом другим изреке, обавезана је тужиља да туженом ББ на име накнаде трошкова поступка исплати износ од 100.500,00 динара.
Апелациони суд у Нишу је, пресудом Гж 3249/23 од 30.05.2024. године, ставом првим изреке, одбио као неосновану жалбу тужиље и потврдио пресуду Основног суда у Пироту П 2388/21 од 16.05.2023. године. Ставом другим изреке, одбијен је захтев туженог ББ за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као посебној.
Према одредби члана 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).
По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији противника предлагача прописани одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.
Предмет тражене правне заштите је утврђење ништавости уговора о зајму закљученог између тужених. Врховни суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, јер се тужиља не позива на неку другачију одлуку која би указивала на нужно другачији правни став приликом одлучивања у овој врсти спора. Правилна примена права у споровима са захтевом као у конкретном случају, зависи од утврђеног чињеничног стања, која се у овом поступку не може оспоравати, па стога не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као и потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права.
Из изнетих разлога, на основу одредбе члана 404. став 2. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.
Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије применом одредбе члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП и оценио да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужбу ради утврђења тужиља је поднела 14.06.2021. године, а вредност предмета спора је 1.287.000,00 динара.
Имајући у виду да је ово имовинскоправни спор, који се односи на неновчано потраживање у ком вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, следи да ревизија тужиље није дозвољена, у смислу одредбе члана 403. став 3. ЗПП.
На основу одредбе члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа - судија
Гордана Комненић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
