.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 506/2024
02.02.2026. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија Жељка Шкорића, председника већа, Гордане Комненић, др Илије Зиндовића, Татјане Матковић Стефановић и Татјане Ђурица, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Младен Никић, адвокат из ..., против туженог Здравственог центра Ваљево, чији је пуномоћник Радослав Тадић, адвокат из ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 4662/23 од 25.10.2023. године, у седници већа одржаној дана 02.02.2026. године донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ посебна ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 4662/23 од 25.10.2023. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 4662/23 од 25.10.2023. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Ваљеву П1 67/23 од 13.09.2023. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца да се обавеже тужени да му на име накнаде штете услед неосновано умањене зараде плати износ од 72.208,65 динара, са законском затезном каматом на појединачне месечне износе наведене у овом ставу изреке, од доспелости до исплате. Ставом другим изреке, одбијен је, као неоснован, приговор пресуђене ствари. Ставом трећим изреке, обавезан је тужилац да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 36.000,00 динара.
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 4662/23 од 25.10.2023. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена пресуда Основног суда у Ваљеву П1 67/23 од 13.09.2023. године. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова поступка по жалби.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио посебну ревизију позивајући се на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку.
Према одредби члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23 – други закон) – у даљем тексту: ЗПП, прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). Ставом 2. истог члана закона прописано је да о дозвољености и основаности из става 1. овог члана, одлучује Врховни суд у већу од пет судија.
Врховни суд је на основу овлашћења из члана 404. ЗПП закључио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужиоца као изузетно дозвољеној.
Предмет тражене правне заштите о коме је одлучено побијаном пресудом је накнада штете тужиоцу услед неосновано умањене зараде. Имајући у виду врсту спора, садржину тражене судске заштите, као и начин пресуђења и разлоге за одбијање тужбеног захтева, Врховни суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужиоца као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. ЗПП, јер не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса и у интересу равноправности грађана, за уједначавањем судске праксе, односно новим тумачењем права.
Из изложених разлога, Врховни суд одлучио је као у ставу првом изреке, применом одредбе члана 404. став 2. ЗПП.
Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије у смислу одредбе члана 410. став 2. тачка 5) ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија тужиоца није дозвољена.
Према члану 441. ЗПП, ревизија је увек дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Уколико се тужбени захтев односи на потраживање у новцу у овој врсти спора, дозвољеност ревизије се има ценити према члану 403. став 3. ЗПП, према коме ревизија није дозвољена ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба у овој парници поднета је 21.04.2022. године, а побијани део правноснажне пресуде очигледно не прелази динарску противвредност износа од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, па ревизија тужене није дозвољена, у смислу члана 403. став 3. ЗПП.
Са изнетих разлога на основу одредбе члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Жељко Шкорић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
