
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 1957/2025
03.09.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Весне Субић, председника већа, Јелице Бојанић Керкез, Радославе Мађаров, Зорице Булајић и Ирене Вуковић, чланова већа, у правној ствари тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Ненад Момчиловић, адвокат из ..., против туженог Јавног комуналног предузећа за водовод и канализацију „NAISSIS“, са седиштем у Нишу, чији је пуномоћник Данијела Вукићевић, адвокат из ..., ради поништаја анекса уговора о раду, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 2733/24 од 20.03.2025. године, у седници већа одржаној 03.09.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 2733/24 од 20.03.2025. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као неодозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 2733/24 од 20.03.2025. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 2733/24 од 20.03.2025. године, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена пресуда Основног суда у Нишу П1 17/24 од 26.04.2024. године, којом је одбијен тужбени захтев да се утврди да су ништави чланови 1. и 2 Анекса бр. .. уговора о раду туженог, те да од 10.04.2019. године не прозиводе правно дејство и обавезан тужилац да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 146.250,00 динара
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је изјавио благовремену ревизију због битних повреда одредба парничног поступка, погрешно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној, на основу одредбе члана 404. Закона о парничном, ради уједначавања судске праксе.
Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).
Врховни суд сматра да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужиоца као изузетно дозвољеној, имајући у виду да примена материјалног права и правно схватање на којем је заснована побијана одлука нису у супротности са правним ставом израженим кроз одлуке Врховног суда у споровима са сличним чињеничним и правним основом, а тужилац уз ревизију није доставио правноснажне одлуке којима је у истој чињенично-правној ситуацији другачије примењено материјално право. Због наведеног, не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права, те нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП, на основу чега је одлучено као у ставу првом изреке.
Ревизијом се указује на погрешно утврђено чињенично стање и битне повреде одредаба парничног поступка, што не представља разлог за примену института изузетне дозвољености ревизије, на основу одредбе члана 404. став 1. ЗПП. Институт изузетне дозвољености ревизије предвиђен је искључиво за питања из домена примене материјалног права, и то под условима који су законом изричито прописани.
Испитујући дозвољеност ревизије као редовне по члану 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је утврдио да је ревизија недозвољена.
У парницама из радних односа, ревизија је по одредби члана 441. ЗПП увек дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Ван ових радних спорова ревизија није дозвољена, осим уколико се тужба односи на новчано потраживање, када се примењује општи режим допуштености овог правног лека и тада се о дозвољености ревизије одлучује према вредности предмета спора у смислу члана 403. став 3. ЗПП.
Предмет спора у овој парници је утврђење ништавости одредаба анекса уговора о раду о распоређивању тужиоца на одређено радно место и утврђивању зараде за то радно место. Дакле, тужбени захтеви тужиоца не односи се на заснивање, постојање и престанак радног односа, у смислу одредбе члана 441. ЗПП, што значи да ревизија тужиоца није дозвољена.
Из наведених разлога, на основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Весна Субић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић

.jpg)
