О жалби је одлучивао судија одређен Годишњим распоредом послова у суду у смислу одредбе члана 16. став 4. Закона о заштити права на суђење у разумном року, којом одредбом је предвиђено да председник непосредно вишег суда може Годишњим распоредом послова да одреди једног судију или више судија да, поред њега, воде поступак и одлучују по жалбама.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из одредбе члана 374. став 2. тач. 1, 2, 3, 5, 7. и 9. Закона о парничном поступку, на коју Врховни суд пази по службеној дужности.

Из списа предмета Управног суда Р4 у 653/25 и У ћу 31833/23, произлази да је предлагач дана 17.06.2023. године поднео Управном суду тужбу против туженог Републичког геодетског завода због ћутања управе, односно неодлучивања по његовој жалби од 29.03.2023. године изјављеној због непоступања првостепеног органа по захтеву тужиоца од 10.03.2023. године, у предмету катастарском. Тужени је 12.08.2024. године доставио доставио одговор на тужбу и решење 06 број 952-02-29-626/2023 од 05.08.2024. године, којим је одлучено о жалби тужиоца. Пуномоћник тужиоца је, поступајући по налогу суда, дана 06.12.2024. године доставио изјашњење у складу са чланом 29. Закона о управним споровима, док је у прилогу поднеска од 05.11.2025. године доставио оригинал овереног пуномоћја за заступање тужиоца. Утврђено је и да је предмет већан дана 16.09.2025. године.

Ожалбеним решењем одбијен је као неоснован приговор предлагача ради убрзавања поступка у предмету Управног суда У ћу 31833/23, са образложењем да је да је суд од дана подношења тужбе 17.06.2023. године, активно предузимао радње у циљу стварања процесних услова за одлучивање, те да је дана 16.09.2025. године донео одлуку која ће бити израђена у прописаном року, чијим ће достављањем ће бити отклоњена неизвесност за подносиоца приговора у погледу очекиване правне заштите. При томе, оцењено је да је оптимално потребно време за окончање поступка релативна категорија и да се процењује у сваком конкретном случају на основу околности које се тичу сложености чињеничних и правних питања у судском поступку, понашања подносиоца приговора за заштиту права на суђење у разумном року, поступање суда, природе захтева, те значаја предмета спора за подносиоца приговора.

Одредбом члана 4. Закона о заштити права на суђење у разумном року прописано је да при одлучивању о правним средствима којима се штити право на суђење у разумном року уважавају се све околности предмета суђења, пре свега, сложеност чињеничних и правних питања, целокупно трајање поступка и поступање суда, јавног тужилаштва или другог државног органа, природа или врста предмета суђења или истраге, значаја предмета суђења или истраге по странку, понашање странке током поступка, посебно поштовање процесних права и обавеза, затим поштовање редоследа решавања предмета и законски рокови за заказивање рочишта и главног претреса и израду одлуке.

Полазећи од чињеница и околности од значаја за доношење одлуке и специфичности чињеничних и правних питања у овој правној ствари, Врховни суд налази да је правилно поступио Управни суд када је одбио приговор предлагача ради убрзавања поступка у предмету тог суда У ћу 31833/23, као и да су наводи жалбе предлагача неосновани. Предлагач своје становиште о повреди права на суђење у разумном року заснива на трајању управног спора и на недовољној активности Управног суда. Међутим, Врховни суд налази да се у конкретном случају дужина поступка у периоду од подношења тужбе Управном суду 17.06.2023. године до подношења приговора 02.09.2025. године не може сматрати повредом права на суђење у разумном року. Наведени период није пратила неактивност суда, јер су предузете радње ради стварања процесних услова за одлучивање, при чему се не ради о предмету који захтева приоритет у решавању. Поред тога, решењем Управног суда У ћу 31833/23 од 25.11.2025. године, одлучено је о тужби подносиоца, па нема неизвесности у погледу окончања управног спора.

Имајући напред наведено у виду, Врховни суд налази да је правилна одлука о одбијању приговора ради убрзавања поступка у предмету тог суда У ћу 31833/23, да су наводи жалбе неосновани, па је применом члана 18. став 2. Закона о заштити права на суђење у разумном року у ставу првом диспозитива одбио жалбу предлагача.

Врховни суд је у ставу другом диспозитива, одбио захтев предлагача за накнаду трошкова поступка применом члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку, сходном применом члана 153. став 1. Закона о парничном поступку, јер предлагач није успео у поступку заштите права на суђење у разумном року.

Судија

Јелена Ивановић, с.р.

Поука о правном леку:

Против овог решења није дозвољена жалба,

у смислу члана 21. Закона о заштити права

на суђење у разумном року.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић