Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је благовремено изјавио ревизију, позивајући се на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку.

Тужиоци су поднели одговор на ревизију.

Одлучујући о дозвољености ревизије на основу члана 404. став 2. ЗПП, Врховни суд је оценио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији туженог као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. ЗПП, јер у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса и уједначавања судске праксе, нити потреба новог тумачења права, имајући у виду врсту спора и садржину тражене судске заштите, као и начин пресуђења. Разлози на којима су засноване одлуке нижестепених судова нису у супротности са тумачењем материјалног права у погледу примене члана 120. став 1. Закона о раду, код утврђења да су тужиоци остварили 40 година радног стажа код туженог„Електропривреда Србије“, Огранак „Панонске ТЕ- ТО“ и његових правних претходника РО „Енергане“ која се издвојила из РО „Милан Степановић Матроз“ 1981. године, после чега је долазило до статусних промена, али су тужиоци наставили да раде код правних следбеника РО „Енергана“ и стекли право на исплату јубиларне награде коју је тужени дужан да исплати.

Поред тога, ревидент није доказао да у конкретном случају постоји различита пракса о идентичној или сличној чињеничној и правној ситуацији, односно да се у конкретном случају ради о одлуци која одступа од судске праксе, јер се одлуке на којима се позива у ревизији не односе на исто чињенично стање које у овој врсти спора судови испитују у сваком конкретном случају.

На основу изнетог, применом члана 404. став 2. ЗПП одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Према члану 441. Закона о парничном поступку, ревизија је увек дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Уколико се тужбени захтев односи на потраживање у новцу у радном спору дозвољеност ревизије се цени на основу члана 403. став 3. ЗПП, према коме ревизија није дозвољена ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужба у овом спору поднета је 18.07.2018. године, а вредност спора за сваког тужиоца понаособ, имајући у виду да се ради о формалним супарничарима не прелази противвредност износа од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, па ревизија туженог није дозвољена.

На основу одредбе члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Пошто трошкови одговора на ревизију тужилаца нису били потребни за вођење ове парнице, то је суд на основу члана 154. став 1. ЗПП одлучио као у ставу трећем изреке.

Председник већа - судија

Бранка Дражић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић