
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 161/2026
11.02.2026. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Милене Рашић, председника већа, Гордане Којић, Александра Степановића, Татјане Вуковић и Бојане Пауновић, чланова већа, са саветником Врховног суда Снежаном Меденицом, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела тешка телесна повреда из члана 121. став 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног – адвоката Марка Радивојевића, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Параћину К бр.86/24 од 24.04.2025. године и Вишег суда у Јагодини Кж1 бр.101/25 од 26.08.2025. године, у седници већа одржаној дана 11. фебруара 2026. године, једногласно, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ, као неоснован, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Марка Радивојевића, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Параћину К бр.86/24 од 24.04.2025. године и Вишег суда у Јагодини Кж1 бр.101/25 од 26.08.2025. године у односу на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) Законика о кривичном поступку, док се исти захтев у осталом делу ОДБАЦУЈЕ као недозвољен.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Параћину К бр.86/24 од 24.04.2025. године окривљени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела тешка телесна повреда из члана 121. став 1. Кривичног законика, за које дело је осуђен на казну затвора у трајању од шест месеци, коју ће издржавати у просторијама у којима станује, с тим што не сме напуштати просторије у којима станује, осим у слуачјевима предвиђеним Законом о извршењу кривичних санкција, а уколико окривљени једном у трајању преко шест часова или два пута у трајању до шест часова самовољно напусти просторије у којима станује, суд ће одредити да остатак казне затвора издржи у заводу за извршење казне затвора. Истовремено је одређено да ће се извршење казне спровести са применом мера електронског надзора, те да ће надзор над спровођењем казне затвора спровести организациона јединица Управе за извршење кривичних санкција.
Истом пресудом, окривљени је обавезан да надокнади трошкове кривичног поступка Основном јавном тужилаштву у Параћину и оштећеној ББ, с тим што ће о висини истих суд одлучити посебним решењем, те да суду на име паушала плати износ од 5.000,00 у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.
Оштећена ББ упућена је на парнични поступак ради остваривања имовинскоправног захтева.
Пресудом Вишег суда у Јагодини Кж1 бр.101/25 од 26.08.2025. године одбијене су као неосноване жалбе јавног тужиоца Основног јавног тужилаштва у Параћину и браниоца окривљеног – адвоката Марка Радивојевића, а пресуда Основног суда у Параћину К бр.86/24 од 24.04.2025. године, потврђена.
Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА - адвокат Марко Радивојевић, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) у вези члана 84. ЗКП, са предлогом да Врховни суд укине побијане пресуде, или да побијане пресуде преинач, тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе.
Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу, у складу са чланом 488. став 1. ЗКП, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (чл. 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:
Захтев за заштиту законитости је неоснован у делу у којем се односи на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, док је у осталом делу недозвољен.
Бранилац окривљеног, као разлог подношења захтева, у уводу наводи само повреду закона из члана 485. став 1. тачка 1) у вези члана 84. ЗКП, с тим што из образложења произилази да указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП и као незаконит доказ означава „препознавање“ учињено од стране оштећене и сведока према записницима од 24.08.2023. године и 07.09.2023. године јер су оштећеној и сведокињама пре препознавња показане фотографије окривљеног и других лица који су били осумњичени а само препознавање, према наводима захтева, није извршено у складу са одредбама члана 90. и 100. ЗКП, обзиром да орган поступка уопште није водио рачуна да препознавана лица буду сличних физичких особина и карактеристика.
Изнете наводе захтева за заштиту законитости, Врховни суд, оцењује као неосноване.
На наведену повреду закона, одбрана окривљеног указивала је и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани и о томе у образложењу пресуде, на страни 4, став трећи и четврти, изнео довољне и јасне разлоге, које Врховни суд у свему прихвата и на њих у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП, упућује.
Исти захтев у осталом делу одбачен је као недозвољен, обзиром да у осталом делу захтева бранилац окривљеног указује на повреду члана 460. ЗКП истицањем да другостепени суд „заправо није ни одлучио о жалбеним наводима“ и полемише са образложењем другостепеног суда у вези са доказном радњом препознавња, као и са налазом и мишљењем судског вештака у вези са механизмом настанка повреда код оштећене критичном приликом, па како наведене повреде у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП не представљају законом прописане разлоге за подношење овог ванредног правног лека окривљенима преко бранилаца, то је Врховни суд поднети захтев у овом делу одбацио као недозвољен.
Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 491. став 1. и 2. ЗКП у делу у којем је захтев одбијен као неоснован, те на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП у делу у којем је захтев одбачен као недозвољен, донета је одлука као у изреци пресуде.
Записничар-саветник Председник већа-судија
Снежана Меденица, с.р. Милена Рашић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић

.jpg)
