Рев 1221/2023 3.19.1.15.1

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 1221/2023
25.02.2026. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Драгане Миросављевић и Надежде Видић, чланова већа, у парници тужилаца- противтужених АА из ..., ББ из ..., ВВ из ..., ГГ из ..., ДД из ..., ЂЂ из ..., ЕЕ из ..., чији је заједнички пуномоћник Немања Аћимовић, адвокат из ..., против тужене Градске општине Палилула, Београд, коју заступа Општински правобранилац и туженог- противтужиоца ЖЖ из ..., чији је пуномоћник Душан Буњевац, адвокат из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији туженог-противтужиоца ЖЖ, изјављеној против решења Апелационог суда у Београду Гж 5223/20 од 14.10.2020. године, у седници одржаној 25.02.2026. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ, као неоснована ревизија туженог-противтужиоца ЖЖ изјављена против решења Апелационог суда у Београду Гж 5223/20 од 14.10.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду П 1736/16 од 03.03.2020. године, одбачена је противтужба у овој правној ствари.

Решењем Вишег суда у Београду П 1736/16 од 09.07.2020. године, ставом првим изреке, стављен је ван снаге налог тог суда П 1736/16 од 01.06.2020. године, којим је таксени обвезник ЖЖ позван да у року од 8 дана од дана пријема упозорења – налога, плати таксу за ревизију против пресуде у укупном износу од 152.600,00 динара. Ставом другим изреке, позван је таксени обвезник ЖЖ да у року од 8 дана од дана пријема решења уплати износ од 178.200,00 динара на име судских такси ближе наведених у овом решењу.

Решењем Апелационог суда у Београду Гж 5223/20 од 14.10.2020. године, ставом првим изреке, одбијена је, као неоснована жалба туженог-противтужиоца ЖЖ и потврђено решење Вишег суда у Београду П 1736/16 од 03.03.2020. године. Ставом другим изреке, укинуто је решење Вишег суда у Београду П 1736/16 од 09.07.2020. године у ставу другом изреке.

Против правноснажног решења донетог у другом степену, тужени- противтужилац ЖЖ је благовремено изјавио ревизију, због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијано решење у смислу члана 408. у вези члана 420. став 1. и 6. Закона о паричном постпку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11...10/23), Врховни суд је утврдио да је ревизија неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни суд пази по службеној дужности, а у поступку пред другостепеним судом није дошло до пропуста у примени или до погрешне примене које од одредаба Закона о парничном поступку, због чега нема ни повреде из члана 374. став 1. ЗПП, на коју се ревизијом указује.

Према стању у списима, тужиоци су тужбом поднетом 29.06.2016. године тражили да се утврди да је ништаво решење Извршног одбора тужене Градске општине Палилула од 29.07.2004. године, којим је туженом ЖЖ дата у закуп катастарска парцела бр. .. КО Палилула у ... улици број .. у Београду, на којој парцели тужиоци имају право коришћења. Тужени ЖЖ је 02.12.2019. године поднео противтужбу тражећи да се утврди: да је даном правноснажности решења тужене Градске општине Палилула од 29.07.2004. године наступио раскидни услов предвиђен ставом 1. тачка II изреке решења Земљишно-књижног одељења Другог општинског суда у Београду Дн 4259/65 од 24.06.1965. године за брисање уписа права коришћења тужилаца на катастарској парцели бр. .. КО Палилула, уписане у лист непокретности бр. .. КО Палилула (став први); да на основу става првог изреке тужени ЖЖ може извршити упис брисања права коришћења тужилаца на катастарској парцели бр. .. КО Палилула, уписане у лист непокретности бр. .. КО Палилула код Службе за катастар непокретности Палилула (став други); да закуп на 99 година катастарске парцеле бр. .. КО Палилула уписане у лист непокретности бр. .. КО Палилула на основу решења тужене Градске општине Палилула од 29.07.2004. године представља законито стечену имовину туженог ЖЖ (став трећи), да тужени ЖЖ може извршити упис права закупа на 99 година катастарске парцеле бр. .. КО Палилула уписане у лист непокретности бр. 1033 КО Палилула код Службе за катастар непокретности Палилула (став четврти).

По оцени Врховног суда, правилно је одбачена противтужба у делу у коме је тужени-противтужилац ЖЖ тражио да се утврди да је даном правноснажности решења тужене Градске општине Палилула од 29.07.2004. године наступио раскидни услов предвиђен ставом 1. тачка II изреке решења земљишно књижног одељења Другог општинског суда у Београду Дн 4259/65 од 24.06.1965. године за брисање уписа права коришћења тужилаца на катастарској парцели бр. .. КО Палилула уписане у лист непокретности бр. .. КО Палилула (став први противтужбе) и у делу да се утврди да закуп на 99 година напред наведене катастарске парцеле представља законито стечену имовину туженог ЖЖ (став трећи противтужбе), применом члана 294. став 6. и 194. став 3. ЗПП. Наиме, правилан је закључак нижестепених судова да је у овом делу противтужба недозвољена, јер тужени-противтужилац ЖЖ противтужбом тражи утврђење чињеница, а што је у смислу члана 194. став 3. ЗПП недозвољено.

Правилно је по оцени Врховног суда, противтужба одбачена и у делу у коме је тужени-противтужилац ЖЖ тражио да се изврши упис брисања права коришћења тужилаца на предметној катастарској парцели бр. .. КО Палилула уписане у лист непокретности бр. .. КО Палилула и да тужени - противтужилац ЖЖ може извршити упис права закупа на 99 година предметне катастарске парцеле код Службе за катастар непокретности Палилула, јер се тужбом односно противтужбом не може у парници тражити да суд наложи управном органу односно Служби за катастар непокретности како упис тако и брисање права. Наиме, у складу са одредбом члана 16. Закона о поступку уписа у катастар непокретности и катастар инфраструктуре, у поступку уписа у катастар непокретности у првом степену одлучује Служба, а у другом степену Завод, док је одредбом члана 42. став 1. наведеног закона прописано право на жалбу странке на решење донето од стране Службе и то у року од 8 дана од дана достављања решења, а одредбом члана 47. прописана је могућност странке да води управни спор против другостепеног решења. Стога, судови нису надлежни, сагласно члану 16. став 2. Закона о парничном поступку за одлучивање о овом делу противтужбеног захтева, са којих разлога су неосновани наводи ревизије којима се истиче да је погрешно примењен члан 16. став 2. Закона о парничном поступку, јер сагласно наведеном члану суд ће да се огласи ненадлежним, укинуће спроведене радње у поступку и одбаци тужбу, ако у току поступка утврди да за решавање спора није надлежан суд него неки други органи.

С обзиром на напред изнето не могу се прихватити наводи ревизије туженог – противтужиоца ЖЖ да је побијано решење донето погрешном применом материјалног права. У ревизији се понављају наводи који су истицани у жалби против првостепеног решења, а другостепени суд је у образложењу побијаног решења оценио све жалбене наводе који су били од значаја за правилну одлуку о изјављеној жалби.

Са напред наведених разлога, применом члана 414, у вези члана 420. став 6. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Добрила Страјина,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић