.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 1661/2025
25.03.2026. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића, Марије Терзић, Драгане Миросављевић и Надежде Видић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Светислав Јовановић, адвокат из ..., против туженог СП „Ласта“ а.д. Београд, чији је пуномоћник Петар Настић, адвокат из ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 395/25 од 04.02.2025. године, у седници одржаној 25.03.2026. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 395/25 од 04.02.2025. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 395/25 од 04.02.2025. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Првог основног суда у Београду П1 7132/21 од 21.10.2024. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиоца и обавезан тужени да тужиоцу по основу накнаде штете на име разлике у исплати за прековремени рад за период од 01.05.2018. године до 30.09.2021. године исплати појединачне месечне износе са законском затезном каматом почев од доспелости па до исплате. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу на име трошкова парничног поступка исплати износ од 208.456,00 динара.
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 395/25 од 04.02.2025. године, ставом првим изреке, потврђена је пресуда Првог основног суда у Београду П1 7132/21 од 21.10.2024. године и жалба туженог одбијена као неоснована. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован захтев туженог за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, са позивом на одредбу члана 404. ЗПП.
Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).
Предмет тражене правне заштите у овој правној стври јесте накнада зараде на основу прековременог рада. У току поступка утврђено је да је тужилац имао прековремених радних сати 717,16 сати, а плаћено му је 16,82 сата, а утврђена је и висина која би требала да му се исплати по основу неисплаћених прековремених радних сати. Одлука нижестепених судова заснована је на примени релевантних одредби материјалног права на утврђено чињенично стање, а указивање туженог на погрешну примену материјалног права није од утицаја јер за примену института посебне ревизије није од значаја свака погрешна примена материјалног права на конкретно утврђено чињенично стање већ само она која је од општег значаја за остваривање заштите људскх права и обезбеђење стандарда правичног суђења, што овде није случај.
Из изложених разлога, Врховни суд је применом одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку, одлучено је као у ставу првом изреке.
Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије применом одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку и утврдио да је ревизија недозвољена.
Одредбом члана 441. Закона о парничном поступку, прописано је да је ревизија дозвољена у парницама у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. У свим другим случајевима, у парницама из радног односа, о дозвољености ревизије одлучује се на основу одредбе члана 403. став 3. истог закона, у зависности од вредности предмета спора побијаног дела.
Тужбу ради накнаде штете тужилац је поднео 03.11.2021. године, а вредност предмета спора је 133.251,02 динара.
Одредбом члана 403. став 3. Закона о парничном поступку, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Имајући у виду да је ово имовинско-правни спор у ком вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, следи да ревизија туженог није дозвољена, на основу одредбе члана 403. став 3. Закона о парничном поступку.
Из тих разлога, Врховни касациони суд је одлуку као у ставу другом изреке донео применом одредбе члана 413. Закона о парничном поступку.
Председник већа – судија
Гордана Комненић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
