Врховни суд је у седници већа, одржаној у смислу одредаба члана 486. став 1. и члана 487. став 1. Законика о кривичном поступку, након разматрања списа предмета, нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен и нема законом прописан садржај.

Бранилац окривљеног у уводу поднетог захтева, као разлог подношења, наводи повреду закона из члана 485. став 1. тачка 1) у вези става 4. ЗКП, која је општег карактера, а у образложењу захтева истиче да је првостепеним решењем окривљеном одређено смештање у Клинику за психијатриске болести „Др Лаза Лазаревић“ Београд, ради одређивања комисијско - психијатриског вештачења, да је одбрана у року од 24 сата поднела жалбу, те да Кв веће, и поред тога што је у складу са одредбом члана 122. став 4. ЗКП било дужно да у року од 48 сати одлучи по жалби на решење, то није учинило.

Надаље, бранилац у захтеву истиче да је нижестепеним решењима учињена повреда члана 210. ЗКП, обзиром да ни првостепено, а ни другостепео решење не наводе како је суд утврдио да се иста сврха не може остварити другом мером, већ само смештањем окривљеног у здравствену установу.

Поред тога, према ставу браниоца, нижестепеним решењима је учињена и повреда одредаба члана 428. ЗКП, која се односи на састав решења, обзиром да су изостављени разлози о одличним чињеницама.

Како одредбом члана 485. став 4. ЗКП којом су прописани разлози због којих окривљени, односно његов бранилац, сходно правима која има у поступку у смислу члана 71. тачка 5. ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због повреде закона из члана 122. став 4. ЗКП, 210. ЗКП и 428. ЗКП, то је Врховни суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у овом делу оценио као недозвољен.

Бранилац у поднетом захтеву за заштиту законитости наводи и да је побијаним пресудама учињена повреда закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, односно да се побијане пресуде заснивају на доказу на коме се не могу заснивати, која повреда представља законом прописан разлог за подношење овог ванредног правног лека, међутим, у образложењу поднетог захтева бранилац не појашњава о ком незаконитом доказу се ради, нити у чему се огледа незаконитост.

Одредба члана 484. ЗКП налаже обавезу навођења у захтеву за заштиту законитости разлога за његово подношење, а то подразумева не само опредељење о којој повреди закона је реч, већ и образложење у чему се та повреда конкретно састоји, па обзиром да Врховни суд није овлашћен да по службеној дужности испитује у чему се конкретно огледа повреда закона на коју се захтевом указује, то је Врховни суд оценио да захтев за заштиту законитости у овом делу нема законом прописан садржај.

Најзад, бранилац у поднетом захтеву наводи и да је нижестепеним решењима учињена повреда основних људских права окривљеног, и то из члана 36. став 2, члана 33. став 6. и члана 32. у вези члана 13. Устава Републике Србије у вези са чланом 6. Европске конвенције о људским правима.

Међутим, како уз поднети захтев бранилац окривљеног није доставио одлуку Уставног суда или Европског суда за људска права којим је утврђено да је окривљеном или другом учеснику у поступку повређено или ускраћено људско право или слобода зајемчена уставом или Евроском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода и додатним протоколима, то је Врховни суд поднети захтев у овом делу одбацио, јер нема законом прописан садржај у смислу одредбе члана 484. ЗКП, којом је прописано да се у случају из члана 485. став 1. тачка 2) и 3) ЗКП мора доставити одлука Уставног суда или Европског суда за људска права.

Сходно изнетом, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) и 3) ЗКП, у вези члана 484. и 485. став 4. ЗКП, Врховни суд је, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић