Решењем Основног суда у Зрењанину Кв 932/25 од 24.11.2025. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА, адвоката Марка Влајнића, изјављена против решења јавног тужиоца Основног јавног тужилаштва у у Зрењанину Кт 751/25 од 03.11.2025. године. 

Бранилац окривљеног АА, адвокат Марко Влајнић, поднео је захтев за заштиту законитости против наведених правноснажних решења и исправке решења, због повреде закона, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев, укине побијана правноснажна решења и обавеже ОЈТ у Зрењанину да сноси трошкове састава жалбе на решење о трошковима, као и трошкове захтева за заштиту законитости.

Врховни суд је у седници већа одржаној у смислу одредаба члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 485. став 1. тач. 1) ЗКП прописано је да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон, док су ставом 4. наведеног члана прописани услови под којима окривљени, преко свог браниоца, може поднети захтев за заштиту законитости и то таксативним набрајањем повреда закона (члан 74., члан 438. став 1. тач. 1) и 4) и тач. 7) до 10) и став 2. тач. 1), члана 439. тач.1) до 3) и члана 441. став 3. и 4.), које могу бити учињене у првостепеном и поступку пред апелационим, односно другостепеним судом.

Бранилац као разлог подношења захтева не опредељује конкретно ни једну повреду закона која, у смислу цитиране одредбе члана 485. став 4. ЗКП, представља законом дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости. Бранилац се бави анализом трошкова о којима је тужилаштво одлучило побијаним првостепеним решењем, те истиче да је тужилаштво накнадно одлучило о делу трошкова кривичног поступка и то решењем о исправци првостепеног решења, а након изјављене жалбе, на који начин је жалба обесмишљена, те су повређене одредбе члана 262. и 265. ЗКП. Даље бранилац закључује да је остало нејасно, након поднете жалбе на првостепено решење и исправку решења, образложење другостепеног решења суда који је о жалби одлучивао, чиме у суштини указује на битну повреду одредбе члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП.

Међутим, битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, у смислу цитиране одредбе члана 485. став 4. ЗКП, не представља законом дозвољен разлог због ког окривљени преко браниоца може поднети овај ванредни правни лек – захтев за заштиту законитости, због чега је Врховни суд, захтев за заштиту законитости оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни суд је, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Председник већа-судија 

Маша Денић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Мирољуб Томић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић