Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 6034/2023
04.12.2024. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија Драгане Маринковић, председника већа, Зорице Булајић, Ирене Вуковић, Јелице Бојанић Керкез и Радославе Мађаров, чланова већа, у парници тужиоца „Connessa finance“ д.о.о. Београд, чији је пуномоћник Ранко Ђорић адвокат из ..., против туженог АА из ..., чији је пуномоћник Милош Симић, адвокат из ..., ради дуга, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Врању Гж 163/22 од 31.10.2022. године, у седници одржаној 04.12.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Врању Гж 163/22 од 31.10.2022. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Вишег суда у Врању Гж 163/22 од 31.10.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Врању П 1657/20 од 10.11.2021. године одржано је на снази у целости решење о платном налогу тога суда Пл 2/20 од 11.02.2022. године па је обавезан тужени да тужиоцу исплати износ од 1.100,00 динара на име главног дуга са законском затезном каматом почев од 16.02.2019. године као и на име трошкова извршења износ од 7.900,00 динара и да му накнади трошкове парничног поступка у износу од 57.400,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до коначне исплате.

Пресудом Вишег суда у Врању Гж 163/22 од 31.10.2022. године одбијена је као неоснована жалба туженог и првостепена пресуда потврђена у ставу првом изреке, док је у другом ставу изреке преиначена тако што је обавезан тужени да тужиоцу на име трошкова парничног поступка исплати износ од 39.400,00 динара са законском затезном каматом почев од извршности одлуке о трошковима па до коначне исплате и одбијен захтев туженог за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права позивајући се на одредбу члана 404. ЗПП.

Оцењујући дозвољеност ревизије у смислу члана 404. став 2. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 10/23), у вези члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“ бр. 10/23), Врховни суд је оценио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији туженог као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. ЗПП јер није потребно да се разматре питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана нити уједначавања судске праксе нити је потребно ново тумачења права узимајући у обзир врсту спора и садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге за одлуку о тужбеном захтеву. Предмет тражене правне заштите је исплата дуга на име неплаћене паркинг услуге а тужбени захтев је усвојен правилном применом одредби Закона о комуналним делатностима и Одлуке о јавним паркиралиштима на територији града Лесковца обзиром да тужени није исплатио накнаду за коришћење услуге јавног паркиралишта. Ревизијски наводи туженог којима се указује на погрешну примену процесних одредаба који се доносе на дозвољеност тужбе са предлогом за издавање платног налога не представљају разлоге за изјављивање посебне ревизије у смислу члана 404. ЗПП због чега је на основу члана 404. став 2. ЗПП одлучено као у ставу првом изреке.

Преузмите документ у ПДФ формату