.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 179/2026
25.02.2026. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Милене Рашић, председника већа, Гордане Којић, Александра Степановића, Слободана Велисављевића и Бојане Пауновић, чланова већа, са саветником Врховног суда Снежаном Меденицом, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због два кривична дела фалсификовање и злоупотреба платних картица из члана 243. став 4. у вези става 2. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца по службеној дужности окривљеног – адвоката Ђорђа Танасковића, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Рашкој К бр.81/25 од 26.09.2025. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 бр.619/25 од 16.12.2025. године, у седници већа одржаној дана 25. фебруара 2026. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости браниоца по службеној дужности окривљеног АА – адвоката Ђорђа Танасковића, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Рашкој К бр.81/25 од 26.09.2025. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 бр.619/25 од 16.12.2025. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Рашкој К бр.81/25 од 26.09.2025. године окривљени АА оглашен је кривим због извршења два кривична дела фалсификовање и злоупотреба платних картица из члана 243. став 4. у вези става 2. Кривичног законика, за која дела су му претходно утврђене казне затвора у трајању од по шест месеци и новчане казне у износу од по 100.000,00 динара, након чега је окривљени на основу члана 60. КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 11 месеци и на новчану казну у износу од 200.000,00 динара. Истовремено је одређено да је окривљени дужан да новчану казну плати у року од два месеца од дана правноснажности пресуде, а уколико је не плати у том року, суд ће новчану казну заменити казном затвора, тако што ће за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора.
Истом пресудом на основу члана 91. КЗ, од окривљеног је одузета имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела у износу од 142.000,00 динара.
Окривљени је обавезан да суду на име паушала плати износ од 20.000,00 динара, у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде и одређено је да трошкови кривичног поступка падају на терет окривљеног, а оштећени ББ је упућен на парнични поступак ради остваривања имовинскоправног захтева.
Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 бр.619/25 од 16.12.2025. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца по службеној дужности окривљеног АА – адвоката Ђорђа Танасковића, а пресуда Основног суда у Рашкој К бр.81/25 од 26.09.2025. године, потврђена.
Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац по службеној дужности окривљеног АА – адвокат Ђорђе Танасковић, због повреде одредаба Законика о кривичном поступку, и то члана 1. став 1, члана 15. став 3, члана 16. став 4, члана 438. став 2. тачка 2) и члана 440. став 2. ЗКП, са предлогом да Врховни суд преиначи другостепену пресуду тако што ће усвојити жалбу браниоца окривљеног, укинути првостепену пресуду и предмет вратити првостепеном суду на поновно суђење.
Врховни суд је у седници већа размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца по службеној дужности окривљеног АА – адвоката Ђорђа Танасковића, па је нашао:
Захтев за заштиту законитости је недозвољен.
Одредбом члана 482. став 1. Законика о кривичном поступку прописано је да против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда или због повреде одредаба поступка који је претходио њеном доношењу, овлашћено лице може поднети захтев за заштиту законитости под условима прописаним у том законику.
Одредбом члана 483. став 1. ЗКП прописано је да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац (сада Врховни јавни тужилац), окривљени и његов бранилац, а одредбом става 3. истог члана прописано је да захтев за заштиту законитости окривљени може поднети искључиво преко браниоца.
Одредбама члана 74. ЗКП одређено је и таксативно набројано девет процесних ситуација у којима окривљени мора имати браниоца и до када. Одредбом члана 76. став 1. ЗКП, одређено је да у тим процесним случајевима, ако окривљени не изабере браниоца или без њега остане, браниоца му по службеној дужности за даљи ток поступка, решењем поставља јавни тужилац или председник суда. Наведеним одредбама, по ставу Врховног суда, јасно је опредељено не само до када окривљени мора имати браниоца уопште, већ и до када мора имати браниоца који му је постављен по службеној дужности.
У конкретном случају, подносилац захтева, адвокат Ђорђе Танасковић је решењем Основног суда у Рашкој VIII Су.бр.49-2/24 од 18.01.2024. године, на основу члана 74. став 1. тачка 2) ЗКП постављен за браниоца по службеној дужности окривљеном АА, а решењем Основног суда у Рашкој Кв.бр. 44/25 од 08.09.2025. године према окривљеном је одређено суђење у одсуству због предметних кривичних дела.
Одредбом члана 74. став 1. тачка 4) ЗКП је прописано да окривљени мора имати браниоца ако му се суди у одсуству-од доношења решења о суђењу у одсуству, па док суђење у одсуству траје.
Имајући у виду да је у конкретном случају кривични поступак против окривљеног АА правноснажно окончан доношењем пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 бр.619/25 од 16.12.2025. године, те да је након правноснажног окончања тог кривичног поступка захтев за заштиту законитости поднео адвокат Ђорђе Танасковић, који је окривљеном у том поступку био постављен за браниоца по службеној дужности, као и да приликом подношења захтева бранилац није доставио пуномоћје, то овај бранилац у смислу цитираних законских одредаба не спада у круг лица која могу поднети захтев за заштиту законитости након правноснажно окончаног поступка. Стога је поднети захтев одбачен као недозвољен.
Са изнетих разлога, Врховни суд је на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 483. ЗКП одлучио као у изреци овог решења.
Записничар-саветник Председник већа-судија
Снежана Меденица, с.р. Милена Рашић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
