Пресудом Вишег суда у Јагодини Кж1 147/25 од 12.09.2025. године одбијене су као неосноване жалбе окривљеног АА и његовог браниоца, јавног тужиоца ОЈТ у Параћину и браниоца окривљеног ББ и првостепена пресуда је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости је поднео бранилац окривљених АА и ББ, адвокат Немања Симић, због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев и укине побијане пресуде или да исте преиначи и окривљеног ослободи од оптужбе.

Врховни суд је, на основу члана 486. став 1. и 487. став 1. ЗКП одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета заједно са поднетим захтевом за заштиту законитости, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљених АА и ББ, је недозвољен.

Одредбом члана 484. Законика о кривичном поступку, прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП).

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП), окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1.) и 4.) и тачка 7.) до 10.) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1.) до 3.) и члана 441. став 3. и 4, учињених у првостепеном поступку и у поступку пред апелационим - другостепеним судом.

При томе, обавеза навођења разлога за подношење захтева због повреде закона, подразумева не само формално означавање о којој повреди закона се ради, већ и указивање на то у чему се она састоји.

Бранилац окривљених у захтеву за заштиту законитости истиче да је побијаним пресудама учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП. Међутим, наводима захтева бранилац, изношењем сопственог виђења околности везаних за предметни догађај и сопственог тумачења одредбе члана 344. став 2. у вези става 1. Кривичног законика, истиче да у конкретном случају не постоје докази на основу којих би се могло закључити да су окривљени извршили кривично дело за које су оглашени кривим. Полазећи од субјективног схватања појма „нарочите дрскости и безобзирности“, бранилац окривљених износи тврдњу да радње окривљених не достижу ниво законом прописаног интензитета, те да изведени докази указују на обичан физички сукоб, а не на кривично дело из члана 344. став 2. Кривичног законика. С тим у вези бранилац надаље у захтеву полемише са околностима да је кривично дело извршено током ноћи, око 03,30 часова, због чега је према његовом ставу искључена могућност да су радње окривљених могле проузроковати узнемиреност и страх код неодређеног броја лица, што потврђује и чињеница да су поред оштећеног, критичном догађају присуствовала само три лица. С обзиром на изнето, бранилац у захтеву износи став да је у конкретном случају суд требао да обустави кривично гоњење окривљених сходно одредби члана 338. ЗКП или да кривично дело квалификује у складу са одредбом члана 340. ЗКП

Изложеним наводима захтева за заштиту законитости, иако се формално позива на повреду закона због које је подношење захтева за заштиту законитости дозвољено - из члана 439. тачка 1) ЗКП, бранилац окривљених не наводи разлоге који се односе на питање да ли је дело за које се окривљени гони кривично дело, већ оспорава чињенична утврђења у правноснажним пресудама, што по оцени Врховног суда, представља повреду одредбе члана 440. ЗКП, која одредба, као и одредбе чланова 340. и 338. ЗКП, сходно одредби члана 485. став 4. ЗКП, нису дозвољени разлози за подношење захтева за заштиту законитости против правноснажне одлуке суда, од стране окривљеног преко браниоца, због чега је Врховни суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљених АА и ББ, одбацио као недозвољен.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, донета је одлука као у изреци решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Председник већа-судија

Андреа Јаковљевић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Светлана Томић Јокић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић