Чланом 404. став 1. Закона о парничном поступку прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Имајући у виду врсту спора и садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге на којима су нижестепени судови засновали одлуке, Врховни суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови за примену института посебне ревизије из члана 404. ЗПП. Правноснажном пресудом одлучено је о тужбеном захтеву за накнаду материјалне штете тужиоца која је последица саобраћајне незгоде, у чињеничној ситуацији да је осигураник туженог искључиво одговоран за саобраћајну незгоду, због чега је у складу са одредбама чланова 940, 941. и 190. ЗОО тужени у обавези да тужиоцу исплати накнаду у износу потребном да се тужиочева материјална ситуација доведе у оно стање које би постојало да није било штетне радње, а који износ је утврђен вештачењем према тржишној вредности добара и услуга у коју је урачунат ПДВ.

Имајући у виду да је одлучено уз адекватну примену одредаба материјалног права, као и да одлука у споровима са овом врстом тражене правне заштите зависи од околности конкретног случаја и методологије обрачуна висине штете, Врховни суд налази да не постоји потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права, као ни потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана у вези питања да ли се у услугу поправке аутомобила урачунава порез на додату вредност. Пресуда Врховног касационог суда Рев 4746/2020 од 11.02.2021. године, на коју је указано ревизијом, донета је поводом другачије чињеничноправне ситуације. Наводи ревизије који се односе на оцену доказа и утврђено чињенично стање не могу се узети у разматрање код испитивања услова за изузетну дозвољеност ревизије, јер то нису разлози ни за редовну ревизију према члану 407. став 2. ЗПП, а ни за посебну ревизију чија је дозвољеност условљена испуњењем услова прописаних у члану 404. став 1. ЗПП.

Из наведених разлога, одлука у ставу првом изреке донете ја на основу члана 404. став 2. ЗПП.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 479. став 6. Закона о парничном поступку, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 468. став 1. и 4. ЗПП, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, као и спорови у којима предмет тужбеног захтева није новчани износ, а вредност предмета спора коју је тужилац у тужби навео не прелази износ из става 1. овог члана (члан 33. став 2). Одредбом члану 479. став 6. ЗПП прописано је да против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.

Тужба ради накнаде штете поднета је 09.05.2019. године. Вредност предмета спора је 281.141,00 динара и поступак је вођен по правилима о спору мале вредности.

Како је побијаном другостепеном пресудом одлучено у спору мале вредности, у коме је према члану 479. став 6. ЗПП искључено право на изјављивање ревизије, ревизија туженог није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Весна Субић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић