
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 184/2026
19.02.2026. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Светлане Томић Јокић, председника већа, Дијане Јанковић, Милене Рашић, Гордане Којић и Александра Степановића, чланова већа, са саветником Врховног суда Немањом Симићевићем, записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела ометање службеног лица у вршењу службене дужности из члана 23. став 1. Закона о јавном реду и миру, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Стевана Лазића, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Шиду К.бр.39/25 од 16.09.2025.године и Вишег суда у Сремској Митровици Кж1 277/25 од 10.12.2025.године, у седници већа одржаној дана 19.02.2026. године, једногласно je донео:
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ, као неоснован, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Стевана Лазића, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Шиду К.бр.39/25 од 16.09.2025.године и Вишег суда у Сремској Митровици Кж1 277/25 од 10.12.2025.године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Шиду К.бр.39/25 од 16.09.2025.године окривљени АА је оглашен кривим да је извршио кривично дело ометање службеног лица у вршењу службене дужности из члана 23. став 1. Закона о јавном реду и миру, за које дело му је изречена условна осуда, тако што му је утврђена казна зaтвора у трајању од шест месеци и истовремено одређено да се утврђена казна затвора неће извршити уколико окривљени у року од две године од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело.
Истом пресудом, на основу одредбе члана 264. и 261. ЗКП, окривљени је обавезан да надокнади суду на име паушала износ од 10.000,00 динара, као и трошкове кривичног поступка Основном јавном тужилаштву у Сремској Митровици-одељење у Шиду износ од 99.760,00 динара, у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.
Пресудом Вишег суда у Сремској Митровици Кж1 277/25 од 10.12.2025.године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА, адвоката Стевана Лазића и потврђена пресуда Основног суда у Шиду К.бр.39/25 од 16.09.2025.године.
Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости је поднео бранилац окривљеног АА, адвокат Стеван Лазић, због повреде закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев, преиначи побијане пресуде и окривљеног ослободи од оптужбе или да укине наведене пресуде и списе предмета врати на поновно одлучивање.
Врховни суд доставио је примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужилаштву, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП и, у седници већа коју је одржао без обавештавања јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета, са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода у захтеву, нашао:
Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Стевана Лазића је неоснован.
Указујући на повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП бранилац истиче да се у радњама окривљеног не стичу сви битни елементи кривичног дела ометање службеног лица у вршењу службене дужности из члана 23. став 1. Закона о јавном реду и миру. Свој став бранилац образлаже наводима да je окривљени оглашен кривим да је ометао службено лице-овлашћено службено лице полицијског службеника Службе за границу РЦПГ према Хрватској-ГП Шид-друмски, ББ у вршењу службене дужности, а да је по оцени браниоца, у конкретној ситуацији окривљени могао да врши ометање само службеног лица ВВ. Ово из разлога што је окривљени својим пасивним понашањем, односно одбијањем да препаркира возило на службени паркинг ради детаљне граничне контроле, могао само да онемогући службено лице ВВ да настави са контролом докумената на граничном прелазу, те никако није могао да омета полицијског службеника ББ. У прилог својим наводима бранилац истиче да ни у самој изреци пресуде није наведено које полицијске послове и коју службену дужност је обављао наведени службеник, да би га окривљени могао спречити у вршењу истих, те да одбијање окривљеног да поступи по наредби овог службеника сходно члану 73. став 2. тачка 5) Закона о полицији да помери своје возило и омогући несметано одвијање саобраћаја, не значи ометање полицијског службеника ББ у вршењу службене дужности.
Одредбом члана 23. став 1. Закона о јавном реду и миру је прописано да ко прети да ће напасти, покуша да нападне или нападне или на други начин омета службено лице у вршењу службене дужности, казниће се затвором од шест месеци до две године.
Изреком пресуде Основног суда у Шиду К.бр.39/25 од 16.09.2025.године окривљени АА је оглашен кривим да је дана 10.03.2025. године, око 12.25 часова, на граничном прелазу Шид-друмски, на улазу у Републику Србију, у стању урачунљивости, при чему је био способан да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима, свестан свога дела и хтео његово извршење, ометао овлашћено службено лице - полицијског службеника службе за границу-РЦ ПГ према Хрватској- ГП Шид друмски ББ у вршењу службене делатности, тако што је дошао на гранични прелаз Шид - друмски, управљајући аутомобилом марке „Рено" хрватских регистарских ознака ..., где је предао своја документа полицијском службенику ВВ, који му је том приликом саопштио да је у поступку граничне контроле, док су му полицијски службеници противдиверзионе контроле рекли да је потребно да своје возило препаркира на службени паркинг ради његове детаљне граничне контроле, што је он одбио да уради тражећи од полицијских службеника да му врате његове исправе како би наставио путовање, због чега му је полицијски службеник ББ издао наређење сходно члану 73. став 2. тачка 5) Закона о полицији, који му је наредио да помери своје возило на за то прописано место и омогући несметано одвијање саобраћаја на граничном прелазу, што је он одбио да изврши, те је подигао стакла на сувозачевим вратима и остао у свом возилу, на који начин је блокирао коловозну траку намењену за одвијање саобраћаја за путничка моторна возила на улазу у Републику Србију, након чега су му полицијски службеници РЦ ПГ према Хрватској одредили задржавање у трајању од 48 часова, при чему је био свестан забрањености свог дела, чиме је извршио кривично дело ометање службеног лица у вршењу службене дужности из члана 23. став 1. Закона о јавном реду и миру.
Имајући у виду наведено, по оцени овог суда, из изреке правноснажне пресуде Основног суда у Шиду К.бр.39/25 од 16.09.2025.године јасно произилазе сва законска обележја кривичног дела ометање службеног лица у вршењу службене дужности из члана 23. став 1. Закона о јавном реду и миру и то како објективна, која се односе на предузете радње окривљеног односно да је на описани ометао овлашћено службено лице-полицијског службеника Службе за границу РЦПГ према Хрватској-ГП Шид- друмски ББ у вршењу службене дужности, тако што је одбио да поступи по наредби полицијског службеника ББ, коју је издао сходно одредби члана 73. став 2. тачка 5) Закона о полицији, којом му је наређено да помери своје возило на за то прописано место, а тако и субјективна обележја, односно да је окривљени дело извршио у стању урачунљивости, могао да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима, био свестан свога дела, хтео његово извршење и био свестан да је његово дело забрањено.
Самим тим, наводи изложени у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног, којима се истиче да опис радње извршења предметног кривичног дела не садржи све елементе предметног кривичног дела, односно да је побијаним пресудама учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, су оцењени неоснованим.
Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП, донета је одлука као у изреци ове пресуде.
Записничар-саветник Председник већа-судија
Немања Симићевић, с.р. Светлана Томић Јокић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић

.jpg)
