.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 391/2026
08.04.2026. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Милене Рашић, председника већа, Гордане Којић, Александра Степановића, Слободана Велисављевића и Бојане Пауновић, чланова већа, са саветником Врховног суда Весном Зарић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Младена Гргића, због кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи у саизвршилаштву из члана 350. став 3. у вези става 2. у вези члана 33. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости окривљеног Младена Гргића, поднетом против правноснажних пресуда Вишег суда у Пироту К.бр.33/23 од 20.12.2024. године и Апелационог суда у Нишу Кж1.бр.37/25 од 05.03.2025. године, у седници већа одржаној дана 08.04.2026. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости окривљеног Младена Гргића, поднет против правноснажних пресуда Вишег суда у Пироту К.бр.33/23 од 20.12.2024. године и Апелационог суда у Нишу Кж1.бр.37/25 од 05.03.2025. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Вишег суда у Пироту К.бр.33/23 од 20.12.2024. године окривљени Младен Гргић оглашен је кривим због извршења кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи у саизвршилаштву из члана 350. став 3. у вези става 2. у вези члана 33. КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од седам година и шест месеци. Према окривљеном изречена је мера безбедности одузимања предмета и обавезан је да плати трошкове кривичног поступка.
Пресудом Апелационог суда у Нишу Кж1.бр.37/25 од 05.03.2025. године одбијене су као неосноване жалбе окривљеног и браниоца, а пресуда Вишег суда у Пироту К.бр.33/23 од 20.12.2024. године, потврђена.
Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је окривљени Младен Гргић, без прецизирања законског разлога за подношење захтева прописаног одредбом члана 485. став 4. ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев, укине побијане пресуде и предмет врати на поновно одлучивање или их преиначи и окривљеног ослободи од оптужбе.
Врховни суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости окривљеног у смислу одредби члана 487. Законика о кривичном поступку, нашао да је захтев за заштиту законитости недозвољен.
Одредбом члана 482. став 1. ЗКП прописано је да против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда или због повреде одредаба поступка који је претходио њеном доношењу, овлашћено лице може поднети захтев за заштиту законитости под условима прописаним у том законику.
Одредбом члана 483. став 1. ЗКП прописано је да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, а одредбом става 3. истог члана прописано је да захтев за заштиту законитости окривљени може поднети искључиво преко браниоца.
Дакле, из цитираних законских одредби јасно произилази да је окривљени овлашћен да поднесе овај ванредни правни лек, али да то може учинити искључиво преко браниоца.
Имајући у виду наведено, те чињеницу да је у конкретном случају окривљени Младен Гргић захтев за заштиту законитости поднео лично (својеручно написао и потписао), а не преко браниоца, како је то изричито прописано одредбом члана 483. став 3. ЗКП, то је Врховни суд нашао да је његов захтев, у смислу наведене законске одредбе, недозвољен.
Из изнетих разлога Врховни суд је, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 483. став 3. ЗКП, донео одлуку као у изреци овог решења.
Записничар-саветник Председник већа-судија
Весна Зарић, с.р. Милена Рашић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
