Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног, адвокат Иван Чудомировић, због повреде закона из члана 438. став 2. тачка 1) и члана 439. тачка 1) и 3) Законика о кривичном поступку, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев за заштиту законитости, преиначи у целини или делимично првостепену пресуду која је преиначена другостепеном пресудом, тако што ће окривљеног огласити кривим за извршење кривичног дела тешка телесна повреда из члана 121. став 5. Кривичног законика или става 2. истог члана или на други начин повољније по окривљеног, а ослободи га одговорности за извршење кривичног дела лака телесна повреда из члана 122. став 2. Кривичног законика.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Врховном јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП), и у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне одлуке против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те након оцене навода изнетих у поднетом захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је недозвољен и нема законом прописан садржај.

Бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту закониости наводи да је побијаним пресудама учињена повреда закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, која представља законом прописан разлог за подношење овог ванредног правног лека, међутим овако истакнуту повреду бранилац образлаже наводима да је нелогично да су од више удараца сатаром, која је тежине око 1 килограма и дужине 32 cm, оштећеној АА нанете само лаке телесне повреде, услед чега је окривљени требао да буде ослобођен за извршење кривичног дела лака телесна повреда из члана 122. став 2. КЗ, јер очигледно није користио оружје – сатару, јер у случају да јесте, повреде би биле знатно теже, а којим наводима бранилац оспоравајући чињеницу да је окривљени користио сатару приликом извршења кривичног дела, заправо на основу сопствених чињеничних закључака о непостојању кривичног дела указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и учињену повреду закона из члана 440. ЗКП.

Даље, у поднетом захтеву за заштиту законитости, указујући на повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, бранилац наводи да окривљени у односу на кривично дело учињено према оштећеном ББ, може одговарати само за извршење кривичног дела тешка телесна повреда из члана 121. став 5. Кривичног законика, јер је критичном приликом и сам окривљени претрпео повреде које су констатоване приликом првог саслушања пред тужиоцем. Оваквим наводима бранилац на основу сопствених чињеничних закључака претпоставља да се не ради о кривичном делу за које је окривни оглашен кривим, те суштински указује на повреду закона из члана 440. ЗКП.

Бранилац у поднетом захтеву за заштиту законитости иако наводи да је побијаним пресудама учињена повреда закона коју означава као повреду из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, која представља законом прописан разлог за подношење овог ванредног правног лека, у образложењу захтева, овако означену повреду, бранилац не конкретизује већ наводи да је окривљеном повређено право из члана 68. став 10. ЗКП, која повреда је настала услед чињенице да нису сви докази изведени у присуству окривљеног на јавном претресу, већ је услед непојављивања оштећених на главном претресу суд пресуду засновао на њиховим исказима датим у истрази на штету окривљеног, услед чега је и дошло до повреде права на правично суђење у односу на окривљеног.

Бранилац даље у захтеву наводи да је образложење другостепене пресуде нејасно у делу који се односи на утврђивање умишљаја, јер је суд пропустио да наведе разлоге о одлучним чињеницама, да да јасне и одређене разлоге на који начин се у радњама окривљеног стичу сви битни елементи кривичних дела због којих је окривљени оглашен кривим, а којим наводима суштински указује на учињену повреду закона из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП.

Како чланом 485. став 4. ЗКП који прописује разлоге због којих окривљени односно његов бранилац сходно правима која има у поступку у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека, због повреде закона из члана 68. став 10, члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП и члана 440. ЗКП то је Врховни суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног, у овим деловима, оценио као недозвољен.

Бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости наводи да је побијаним пресудама учињена повреда закона из члана 439. тачка 3) ЗКП, која представља законом прописан разлог за подношење овог ванредног правног лека. Међутим, како ову повреду бранилац даље у поднетом захтеву за заштиту законитости не образлаже и не појашњава у чему се ова повреда огледа, то је по оцени Врховног суда поднети захтев у овом делу без прописаног садржаја у смислу одредбе члана 484. ЗКП, која налаже обавезу навођења у захтеву за заштиту законитости како разлога за његово подношење, тако и образложење у чему се повреда конкретно састоји, па је захтев у овом делу одбачен.

Из напред наведених разлога, Врховни суд је на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) и 3) у вези члана 484. и 485. став 4. ЗКП одлучио као у изреци овог решења.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Председник већа – судија

Марија Рибарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Мирољуб Томић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић