.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 5441/2019
16.01.2020. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Добриле Страјина, Марине Милановић, Весне Субић и Јелице Бојанић Керкез, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Немања Ковачевић, адвокат из ..., против тужене Националне службе за запошљавање РС – Филијала Крагујевац, Организациона јединица Аранђеловац, ради накнаде, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Вишег суда у Крагујевцу Гж 2278/19 од 05.09.2019. године у седници одржаној 16.01.2020. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиље изјављеној против пресуде Вишег суда у Крагујевцу Гж 2278/19 од 05.09.2019. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Вишег суда у Крагујевцу Гж 2278/19 од 05.09.2019. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Аранђеловцу П 45/16 од 11.02.2019. године, у првом ставу изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев којим је тужиља тражила да се тужена обавеже да јој, на име мање исплаћене новчане накнаде за случај незапослености за период од 01.09.2014. године до 30.11.2014. године, исплати укупан износ од 0,01 динара, са законском затезном каматом од 26.12.2014. године до исплате. У другом ставу изреке, одбијен је евентуални тужбени захтев којим је тужиља тражила да се тужена обавеже да јој, на име мање исплаћене новчане накнаде у случају незапослености за период од 01.09.2014. године до 30.11.2014. године, исплати укупан износ од 2.006,37 динара, са законском затезном каматом од 26.12.2014. године до исплате. У трећем ставу изреке, одбијен је као неоснован евентуални тужбени захтев којим тужиља тражила да се тужена обавеже да јој, на име мање исплаћене новчане накнаде за случај незапослености за период од 01.09.2014. године до 30.11.2014. године, исплати укупан износ од 7.502,69 динара, са законском затезном каматом од 26.12.2010. године до исплате. У четвртом ставу изреке, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.
Пресудом Вишег суда у Крагујевцу Гж 2278/19 од 05.09.2019. године, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и првостепена пресуда потврђена.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучује применом члана 404. ЗПП.
Према одредби члана 404. став 1. ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 55/14), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако Врховни касациони суд оцени да је то потребно ради разматрања правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана, односно ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права.
По оцени Врховног касационог суда, у конкретном случају нема потребе за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, а ни новог тумачења права, због чега је одлучено као у првом ставу изреке.
Одлучујући о дозвољености ревизије применом члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 479. став 6. ЗПП, Врховни касациони суд је утврдио да ревизија тужиље није дозвољена.
Одредбом члана 468. став 1. ЗПП прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу, које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, док према члану 479. став 6. ЗПП, против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.
Тужба у овој правној ствари поднета је 11.01.2016. године ради накнаде штете, а вредност побијаног дела правноснажне пресуде очигледно не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. То значи да је побијана другостепена пресуда донета у поступку у спору мале вредности из члана 468. став 1. ЗПП.
С обзиром на то да се ради о спору мале вредности, ревизија тужиље није дозвољена на основу одредбе чл. 468. и 479. став 6. ЗПП.
На основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у другом ставу изреке.
Председник већа - судија
Слађана Накић Момировић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
