Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 3135/2025
05.02.2026. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Мирјане Андријашевић, председника већа, Иване Рађеновић, Владиславе Милићевић, Марине Милановић и Весне Мастиловић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Микица Срећковић, адвокат из ..., против туженог ББ из насеља ... – Општина ..., чији је пуномоћник Срђан Спасић, адвокат из ..., ради предаје, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 333/24 од 10.09.2024. године, у седници одржаној 05.02.2026. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 333/24 од 10.09.2024. године као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 333/24 од 10.09.2024. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Зајечару П 588/22 од 18.10.2023. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се тужени обавеже да му преда у државину непокретност и то: гаражу површине 225 м2, објекат до гараже – радионице и канцеларије површине 664 м2, купатило са гардеробом површине 624 м2 који се налазе у насељу ... на кп бр. .., .. и ... све у КО ..., као неоснован. Ставом другим изреке, обавезан је тужилац да туженој на име накнаде трошкова парничног поступка исплати износ од 103.500,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 333/24 од 10.09.2024. године, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној применом члана 404. ЗПП.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије, на основу члана 404. став 2. ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/2011 ... 10/2023), Врховни суд је оценио да нема места одлучивању о ревизији као изузетно дозвољеној на основу одредбе става 1. тог члана, с обзиром да не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса, правних питања у интересу равноправности грађана, уједначавањем судске праксе или новим тумачењем права. Правноснажном пресудом одбијен је тужбени захтев тужиоца за предају у државину непокретности ближе описане у ставу првом првостепене пресуде. Врховни суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужиоца, као изузетно дозвољеној, јер се ради о парници ради предаје у државину непокретности, у којима одлука о основаности тужбеног захтева и примена материјалног права, зависе од утврђеног чињеничног стања у сваком конкретном случају. Зато нису испуњени услови из члана 404. став 1. Закона о парничном поступку, па је у складу с тим одлучено као у ставу првом изреке.