У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је код туженог запослен на неодређено време од 30.10.2002. године. У току 2013. године радио је на месту ... . Тужени се као основном делатношћу бави изградњом путева и ауто-путева. У јуну 2023. године тужени је обављао послове по уговору закљученим са НИС Петрол, при чему је обављао послове као извођач радова на ископу нафтних бушотина. Дана 20.06.2023. године тужилац је отишао са градилишта на место ради вршења ископа које је удаљено 4 км од градилишта на коме је био изолован, односно на издвојеном локалитету у односу на друге машине, где је вршио утовар. Тога дана од 13,00 часова наишла је ненајављена контрола ради утврђивања чињеничног стања на лицу места. Контролори туженог ББ и ВВ су утврдили да је део на машини којом је управљао тужилац отворен. Затекли су пластични балон од 5 л без поклопца у који је било увучено црево који иде од главе мотора и служи за повраћај неутрошене количине нафте која се враћа у резервоар, па је гориво неутрошено уместо да иде у резервоар ишло у тај балон. Балон је причвршћен жицом и у њему је било око 4 л горива. Да би се напунило горивом 3-4 л потребно је да машина ради око 2 сата. Држање отвореног балона на самој машини (без чепа) представља опасну ствар и није дозвољено. Гориво које се враћало из главе мотора није ишло поново у резервоар, већ у назначени балон. Следећег дана тужиоцу је дато упозорење о отказу због повреде радне обавезе из члана 179. став 2. тачка 5. Закона о раду и члана 47. тачка 14. Колективног уговора. На назначено упозорење тужилац није доставио одговор, па је тужени донео решење о отказу уговора о раду због повреде радне обавезе. Решење је донето 12.07.2023. године, а након тога су тужиоцу исплаћена сва дуговања од стране туженог.

При овако утврђеном чињеничном стању, првостепени суд је полазећи од одредби члана 179. став 2. тачка 5, члана 180. Закона о раду и члана 47. тачка 14. Колективног уговора туженог, одбио тужбени захтев тужиоца, налазећи да тужилац јесте учинио повреду радне обавезе за коју се може изрећи мера престанка радног односа. Сходно томе, одбио је и тужиочев захтев за накнаду штете ради исплате 10 зарада због невраћања на рад.

Другостепени суд је у свему прихватио правну аргументацију првостепеног суда.

По оцени Врховног суда, нижестепени судови су правилно применили материјално право .

По члану 179. став 2. тачка 5. Закона о раду („Службени гласник РС“, број 24/05), прописано је да послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који својом кривицом учини повреду радне обавезе и то ако учини другу повреду радне обавезе утврђене општим актом и уговором о раду.

Према члану 180. став 1. Закона о раду, прописано је да је послодавац дужан да пре отказа уговора о раду у случају члана 149. став 2. и 3. Закона, запосленог писаним путем упозори на постојање разлога за отказ уговора о раду и да му остави рок од најмање 8 дана од дана достављања упозорења да се изјасни на наводе из упозорења.

Према члану 47. тачка 14. Колективног уговора туженог, предвиђено је да запосленом може бити отказан уговор о раду ако је учинио повреду која се огледа у прибављању личне и материјалне користи у вези са радом друштва, а на штету друштва.

Тужени је поштовао процедуру давања отказа тужиоцу у смислу члана 180. став 1. Закона о раду. Тужиоцу је уручио упозорење о отказу и остављен му рок од 8 дана да се изјасни о разлозима давања отказа. Тужилац није доставио никакав одговор на упозорење. Утврђено је да је до повреде радне обавезе дошло кривицом запосленог, тј. тужиоца, јер тужилац није поступио онако како је требало, а из разлога што је извршио покушај отуђења горива. Изведени докази су указали да је тужилац извршио назначену повреду, па је правилно поступљено када је тужбени захтев тужиоца одбијен.

Наводима ревизије тужиоца не доводи се у питање правилност побијане одлуке. Чињеница да је тужилац ухваћен у покушају присвајања дела горива (чија вредност није много висока (800,00 динара), не оправдава понашање тужиоца јер имајући у виду законске одредбе, као и одредбе Колективног уговора туженог, произилази да повреда радне обавезе у оваквим случајевима може бити извршена и у самом покушају присвајања прибављања личне и материјалне користи у вези са радом туженог, а на штету туженог. Стога се не могу прихватити наводи ревизије да је у конкретном случају дошло до погрешне примене материјалног права, те да је тужиоцу отказ о раду дат незаконито.

Правилна је одлука суда о трошковима поступка.

Имајући у виду напред изнето, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић