Врховни суд је испитао побијано решење у смислу члана 408. у вези члана 420. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 10/23) и у вези члана 27. став 2. и члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 25/82, 48/88, „Службени гласник РС“, бр. 46/95... 106/15) и утврдио да ревизија противника предлагача у односу на предлагача АА није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, нити је учињена нека друга битна повреда поступка.

Према утврђеном чињеничном стању, од правног претходника предлагача (ГГ) експроприсана је имовина у КО .... За део те имовине постигнут је споразум о правичној накнади а за остале одузете непокретности – за кп. бр. 7624, кп. бр. 7628, кп. бр. 7627 и кп. бр. 7778, између правних претходника учесника у поступку није постигнут споразум о накнади у смислу члана 61. Закона о експропријацији због чега су се услови стекли да за побијане непокретности суд у овом поступку одреди накнаду за одузето земљиште и засаде. У току поступка обављено је вештачење од стране вештака Градског завода за вештачење Београд а на околност вредности растиња на катастарским парцелама које су одузете од предлагача, а у погледу утврђивања висине вредности парцела, првостепени суд је прибавио извештај Пореске управе у Бору али је одредио и вештачење од стране Градског завода за вештачење Београд па је на основу утврђених чињеница о висини вредности растиња на тим парцелама и висине вредности самих парцела определио накнаду за коју је обавезао противника предлагача да исплати предлагачима. При томе, првостепени суд је имао у виду одредбу члана 42. став 1. Закона о експропријацији.

Другостепени суд је у свему прихватио правну аргументацију првостепеног суда налазећи да је првостепени суд правилно и потпуно утврдио чињенично стање и на истом правилно применио материјално право. Предметне непокретности су експроприсане у циљу изградње и проширења површинског копа Рудника – Бор и изградње објеката. Правни претходник предлагача ГГ преминуо је ...1995. године а предлагачи се сада јављају као његови правни следбеници. При томе, другостепени суд је закључио да је првостепени суд правилно поступио када је прихватио процену вредности растиња на парцелама као и вредност парцела како је опредељено налазом и мишљењем Градског завода за вештачење у Београду изузев за кат. парц. .. КО ... за коју парцелу се определио у погледу висине вредности исте према налазу Пореске управе.

По оцени Врховног суда, у нижестепеном поступку је правилно примењено материјално право.

Према члану 42. Закона о експропријацији накнада за експроприсано пољопривредно земљиште и грађевинско земљиште одређује се у новцу према тржишној цени таквог земљишта, ако законом није друкчије прописано (став 1). Процену тржишне цене из става 1. овог члана врши орган надлежан за утврђивање пореза на пренос апсолутних права на непокретностима (став 2). Према члану 136. став 2. Закона о ванпарничном поступку суд ће извести и друге доказе које учесници предложе ако нађе да су од значаја за одређивање накнада а по потреби одредиће и вештачење. Правилно је закључено да у конкретном случају треба прихватити процену вредности засада на земљишту из налаза и мишљења вештака Градског завода за вештачење Београд од 27.05.2022. године јер је таква процена најадекватнија – урађена је према компаративној методи процене што значи да је узета у обзир висина вредности непокретности на сличној локацији, сличних карактеристика са предметним непокретностима, а узета је у обзир и култура парцела. Према члану 1. Закона о експропријацији непокретности се могу експроприсати или се својина на њима може ограничити само у јавном интересу утврђеном на основу закона, уз накнаду која не може бити нижа од тржишне. Осим тога, странке су у току поступка постигле сагласност да се накнада за растиње које се налази на парцелама определи према налазу и мишљењу Комисије вештака Градског завода за вештачење Београд.

Неосновани су наводи ревизије противника предлагача да су судови вршили селективну примену који ће извештај прихватити у погледу опредељења висине накнаде за одузете парцеле, те да није успостављена правична равнотежа између интереса власника експроприсане непокретности и јавног интереса, а ово из разлога што тим наводима ревидент указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, што није разлог за изјављивање ревизије у смислу члана 402. став 2. ЗПП.

Имајући у виду напред изнето на основу члана 414. став 1. ЗПП одлучено је као у ставу првом изреке.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије у односу на предлаче ББ и ВВ у смислу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, а у вези члана 420. став 6. ЗПП и члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку, утврдио да ревизија у односу на те противнике предлагача није дозвољена.

Одредбом члана 27. став 2. Закона о ванпарничном поступку, прописано је да „у поступку у коме се одлучује о имовионско-правним стварима ревизија је дозвољена под условима под којима се по Закону о парничном поступку може изјавити ревизија у имовинско-правним споровима, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

Према члану 403. став 3. ЗПП ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Предлог у овој правној ствари поднет је 27.07.2020. године. Вредност побијаног ревизијског дела у односу на предлагаче ББ и ВВ је испод лимита од 40.000 евра.

Имајући у виду да се у конкретном случају ради о новчаном потраживању у коме износ вредности у односу на назначене предлагаче појединачно не прелази динарску противвредност 40.000 евра, следи да ревизија противника предлагача у односу на те предлагаче није дозвољена на основу члана 403. став 3. ЗПП.

Из изнетих разлога, Врховни суд је на основу члана 413. у вези члана 420. став 6. ЗПП и одредбе члана 30. став 2. ЗВП одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић