Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 9410/2024
03.12.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Драгане Миросављевић, Надежде Видић, Гордане Комненић и др Илије Зиндовића, чланова већа, у парници тужилаца АА из ..., ББ из ..., ВВ из ..., и др. као правних следбеника пок. ГГ из ..., чији је заједнички пуномоћник Благомир Живковић, адвокат из ..., против туженог ДД из ..., чији је пуномоћник Андрија Обрадовић, адвокат из ..., одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 6297/23 од 17.01.2024. године, у седници одржаној 03.12.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 6297/23 од 17.01.2024. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 6297/23 од 17.01.2024. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Лазаревцу П 205/19 од 19.09.2023. године, ставом првим изреке, раскинут је Уговор о доживотном издржавању закључен и оверен код јавног бележника Надежде Тодоровић у ... под бр. ОПУ 327-2016 дана 15.04.2016. године између сада пок. ГГ из ... као примаоца издржавања и туженог као даваова издржавања, због неизвршених обавеза даваоца издржавања. Ставом другим изреке, одређена је привремена мера и забрањено туженом да отуђи и оптерети непокретности описане у том ставу изреке, док је у преосталом делу предлог да се одреди привремена мера одбијен. Ставом трећим изреке, обавезан је тужени да тужиоцима на име трошкова парничног поступка исплати 593.150,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 6297/23 од 17.01.2024. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена првостепена пресуда у ставу првом, усвајајућем делу става другог и у ставу трећем изреке. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужилаца и туженог за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о истој одлучује као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. ЗПП.

По оцени Врховног суда, нису испуњени услови из члана 404. ЗПП, јер се ради о парници ради раскида уговора о доживотном издржавању због неиспуњења, у којима одлука о основаности тужбеног захтева и примена материјалног права зависе од утврђеног чињеничног стања сваког конкретног случаја, а нижестепени судови су према чињеницама утврђеним у овој правној ствари одлуку о основаности тужбеног захтева засновали на примени одговарајућих одредаба материјалног права - Закона о наслеђивању и Закона о облигационим односима, која је у складу са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног суда, у којима је одлучивано о захтевима са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом. Битна повреда одредаба парничног поступка, на коју се наводима ревизије указује, не представља разлог за изјављивање посебне ревизије.

Из наведених разлога, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена.

Чланом 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба у овој правној ствари поднета је 15.07.2016. године. Вредност предмета спора је 100.000.00 динара.

Имајући у виду да се у конкретном случају ради о имовинскоправном спору који се односи на неновчано потраживање, у коме вредност предмета спора не прелази динарску противвредност од 40.000 евра, то је Врховни суд оценио да ревизија није дозвољена, применом члана 403. став 3. ЗПП.

На основу изнетог, применом члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.