.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 12692/2025
17.06.2026. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија Драгане Маринковић, председника већа, Зорице Булајић и Ирене Вуковић, чланова већа, у парници тужилаца АА из ... и ББ из ..., које заступа пуномоћник Димитрије Милић, адвокат из ..., против тужене Туристичке организације „Бачка Паланка“ са седиштем у Бачкој Паланци, чији је пуномоћник Милош Лукић, адвокат из ..., ради повреда ауторског права, одлучујући о ревизији тужилаца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж4 37/24 од 28.02.2025. године, у седници одржаној 17.06.2026. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужилаца изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж4 37/24 од 28.02.2025. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Вишег суда у Београду П4 365/22 од 26.09.2023. године, ставом првим изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев којим је тражено да се обавеже тужена да тужиоцима исплати на име накнаде неимовинске штете због повреде ауторских моралних права и то за повреду права патернитета, повреду права на назначење имена и за повреду права објављивања износ од по 100.000,00 динара са законском затезном каматом од 15.03.2013. године до исплате. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев којим је тражено да се обавеже тужена да тужиоцима на име накнаде имовинске штете због повреде ауторских имовинских права исплати износ од 1.000.000,00 динара са законском затезном каматом од 15.03.2013. године до исплате. Ставом трећим изреке, обавезани су тужиоци да туженој накнаде трошкове парничног поступка у износу од 124.800,00 динара са законском затезном каматом од извршности одлуке до исплате.
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж4 37/24 од 28.02.2025. године, одбијена је као неоснована жалба тужилаца и потврђена првостепена пресуда.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиоци су благовремено изјавили ревизију због погрешене примене материјалног права.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничом поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11...10/23) у вези са чланом 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“ бр. 10/23), Врховни суд је оценио да је ревизија недозвољена.
Одредбом члана 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба ради заштите ауторског моралног и имовинског права и накнаде поднета је 09.01.2019. године, а вредност предмета спора износи 1.100.000,00 динара за сваког тужиоца.
Имајући у виду да се у конкретном случају ради о имовинскоправном спору који се односи на новчано потраживање, у коме вредност предмета спора побијаног дела у односу на сваког од тужилаца који нису јединствени супарничари у смислу члана 210. ЗПП, не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, Врховни суд је оценио да ревизија тужилаца није дозвољена применом одредбе члана 403. став 3. ЗПП.
Ревизија тужилаца није дозовљена ни на основу одредбе члана 214а Закона о ауторским и сродним правима („Службени гласник РС“ бр. 104/09...66/19) којим је прописано да је ревизија увек дозвољена у споровима због повреде ауторских и сродних права када се не односе на имовинскоправни захтев. С обзиром да је предмет тражене правне заштите исплате накнаде због повреде ауторских моралних и имовинских права односно имовинскоправних захтев, следи да ревизија тужилаца није дозвољена ни по посебној законској одредби.
Из наведених разлога, на основу члана 413. у вези члана 403. став 2. тачка 1. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у изреци.
Председник већа-судија
Драгана Маринковић,с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
