Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 8101/2025
12.02.2026. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Мирјане Андријашевић, председника већа, Владиславе Милићевић, Марине Милановић, Татјане Миљуш и Весне Мастиловић, чланова већа, у парници тужиoца АА из ..., село ..., чији је пуномоћник Гордана Бучевац Стефановић, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Драган Милинковић, адвокат из ..., ради стицања без основа, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Ваљеву Гж 110/25 од 06.02.2025. године, у седници одржаној 12.02.2026. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Ваљеву Гж 110/25 од 06.02.2025. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Вишег суда у Ваљеву Гж 110/25 од 06.02.2025. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Ваљеву П 39/24 од 30.10.2024. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се тужени обавеже да му на име стицања без основа исплати 1.700 евра у динарској противвредности, по најповољнијем курсу банке на дан исплате, са каматом по есконтној стопи Европске банке у динарској противвредности од 25.02.2014. године до исплате и 64.000,00 динара са законском затезном каматом од 02.10.2013. године до исплате. Ставом другим изреке, тужилац је обавезан да туженима ВВ и ББ солидарно накнади трошкове парничног поступка од 213.415,00 динара, а туженом ББ накнади трошкове парничног поступка од 72.000,00 динара.

Пресудом Вишег суда у Ваљеву Гж 110/25 од 06.02.2025. године, одбијена је жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложио да се ревизија сматра изузетно дозвољеном (члан 404. ЗПП).

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11... 18/20 и 10/23 – други закон), Врховни суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужене као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. ЗПП. Имајући у виду врсту спора и садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге које су нижестепени судови дали за своје одлуке, у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса, односно правних питања у интересу равноправности грађана, а не постоји потреба новог тумачења права. О основаности тужбеног захтева, одлучено је уз примену материјалног права које не одступа од правног схватања израженог у одлукама Врховног суда у којима је одлучивано о захтевима са чињеничним стањем као у овој правној ствари, а тиче се примене одредаба чланова 616. став 1. и 625. став 3. Закона о облигациониим односима. У конкретном случају ради се о парници ради неоснованог обогаћења по основу одговорности за недостатке, у којима одлука о основаности тужбеног захтева и примена материјалног права зависе од утврђеног чињеничног стања у сваком конкретном случају. Посебном ревизијом не може се побијати правноснажна пресуда због погрешне оцене изведених доказа (чиме се заправо оспорава утврђено чињенично стање). Тужилац у ревизији није пружио доказ о постојању различитих одлука у истој чињеничној и правној ситуацији као у конкретном случају и супротном пресуђењу судова, па није испуњен законски услов који се односи на потребу за уједначавањем судске праксе. Из наведеног разлога је одлучено као у ставу првом изреке.

Преузмите документ у ПДФ формату