Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП), па је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Врховног јавног тужиоца и браниоца малолетног АА, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

Основано се у поднетом захтеву истиче да је другостепеним решењем Вишег суда у Зрењанину Квм бр.269/25 од 27.02.2026. године учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП у вези члана 261. став 1. у вези става 2. тачка 7) ЗКП.

Чланом 261. став 1. ЗКП, прописано је да су трошкови кривичног поступка издаци учињени поводом поступка од његовог покретања до његовог завршетка, а ставом 2. тачка 7) истог члана, прописано је да трошкови кривичног поступка поред осталог обухватају и награду и нужне издатке браниоца.

Одредбом члана 267. ЗКП, прописано је да о дужности плаћања трошкова који настану код суда правног лека, одлучује тај суд, сходно одредбама члана 261. до 266. ЗКП.

Тарифним бројем 5. тачка 7. Адвокатске тарифе прописано је да адвокату припада награда из тарифног броја 1 за састављање жалбе против решења о трошковима поступка.

Имајући у виду наведено, то браниоцу малолетног АА очигледно припадају трошкови на име састава жалбе која је изјављена против решења Вишег суда у Зрењанину Км бр.32/25 од 02.12.2025. године, па је закључак изнет у побијаном другостепеном решењу Вишег суда у Зрењанину Кв бр.269/25 од 27.02.2026. године – да браниоцу малолетног не припадају ови трошкови, са образложењем да бранилац у жалби износи паушалне и суштински неаргументоване наводе, неприхватљив.

Из наведених разлога, Врховни суд је захтев за заштиту законитости браниоца малолетног АА - адвоката Бојана Вјештице усвојио као основан и на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП укинуо побијано другостепено решења и предмет вратио Вишем суду у Зрењанину на поновно одлучивање, како би се у смислу разлога изнетих у овој пресуди отклонила учињена повреда закона и донела правилна и на закону заснована одлука.

У осталом делу, предметни захтев није ни разматран, имајући у виду да у осталом делу бранилац указује на погрешно утврђено чињенично стање и полемише са образложењима и првостепеног и другостепеног решења Вишег суда у Зрењанину, истицањем да разговор са малолетним лицем у притвору дана 14.03.2025. године спада у нужне издатке браниоца, иако му је призната и досуђена награда за посету у притвору дана 12.03.2025. године, а из ког разлога у смислу члана 485. став 4. ЗКП није дозвољено подношење овог ванредног правног лека окривљенима преко бранилаца због повреде закона.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП, Врховни суд донео је одлуку као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић