Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 971/24 од 12.03.2026. године, усвајањем жалбе јавног тужиоца ОЈТ у Ваљеву преиначена је пресуда Основног суда у Ваљеву К 139/24 од 07.06.2024. године и окривљени окривљени Сава Живковић и АА оглашени су кривим, због кривичног дела разбојништво у саизвршилаштву из члана 206. став 1. у вези члана 33. Кривичног законика, па је окривљени Сава Живковић осуђен на казну затвора у трајању од 6 (шест) година и 1 (један) месец, у коју му се урачунава време које је провео у притвору почев од 14.09.2023. године до 21.05.2024. године, као и време које је провео на издржавању мере забране напуштања стана од 21.05.2024. године, а окривљени АА је осуђен на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 3 (три) месеца, у коју му се урачунава време које је провео у притвору од 14.07.2023. године до 15.04.2024. године.

Истом пресудом обавезани су окривљени да суду на име паушала плате износ од по 15.000,00 динара, као и да на име трошкова кривичног поступка, окривљени Сава Живковић плати износ од 11.429,23 динара, а окривљени АА износе од 26.927,69 динара и 99.000,00 динара, на бројеве рачуна означене у изреци, као и да оштећеном ББ на име трошкова кривичног поступка солидарно плате износ од 216.000,00 динара, све у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом извршења, док је оштећени ББ ради остваривања имовинско правног захтева, упућен на парницу, док су жалбе бранилаца окривљених Саве Живковића и АА, одбијене као неосноване.

Против правноснажне пресуде Апелационог суда у Београду Кж1 971/24 од 12.03.2026. године захтеве за заштиту законитости поднели су:

-бранилац окривљеног Саве Живковића, адвокат Радослав Тадић, због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд укине побијану пресуду и предмет врати на поновно одлучивање другостепеном суду или да исту преиначи, у смислу навода захтева,

-бранилац окривљеног АА, адвокат Душко Ђукановић, због повреде кривичног закона – члан 206. став 1. у вези члана 33. Кривичног законика, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев и преиначи побијану пресуду и окривљеног ослободи од оптужбе. Предложио је да буде позван на седницу већа.

Врховни суд је на основу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета са поднетим захтевима за заштиту законитости, па је нашао да су исти недозвољени.

Одредбом члана 484. Законика о кривичном поступку, прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП).

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП) окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле ограничено је право окривљеног и његовог браниоца на подношење захтева за заштиту законитости у погледу разлога због којих могу поднети овај ванредни правни лек и то таксативним набрајањем повреда које су учињене у првостепеном поступку и поступку пред апелационим односно другостепеним судом и то због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1) члана 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4. ЗКП.

При томе, обавеза навођења разлога за подношење захтева због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП), подразумева не само формално означавање о којој повреди закона се ради, већ и указивање на то у чему се она састоји.

Бранилац окривљеног Саве Живковића, адвокат Радослав Тадић, као разлог подношења захтева за заштиту законитости наводи повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП. Међутим, у образложењу наведене повреде, бранилац окривљеног Саве Живковића, кроз сопствену анализу изведених доказа и другачију оцену утврђених околности указује - да окривљени нису ушли у кафић у којем је радио оштећени, у намери прибављања противправне имовинске користи, већ ради конзумирања пића, да је до критичног догађаја дошло тек након што их је оштећени фотографисао, да су само узели новац који је оштећени бацио на под - у износу од 2.700,00 динара, да нису претресали оштећеног, нити узимали друге ствари из кафића, изводећи у вези са наведеним околностима, износи сопствени закључак, о непостојању намере прибављања противправне имовинске користи код окривљених, већ искључиво намере причињавања штете оштећеном и евентуално прибављања мале имовинске користи, који је супротан чињеничним утврђењима суда, а чиме заправо оспорава правилност утврђеног чињеничног стања и оцену доказа, односно указује на повреду одредбе члана 440. ЗКП.

Осталим наводима истог захтева, којима се образложење пресуде другостепеног суда оцењује као неразумљиво и паушално, бранилац окривљеног Саве Живковића, адвокат Радослав Тадић, указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП.

Међутим, како битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП и погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање (члан 440. ЗКП), у смислу члана 485. став 4. ЗКП, не представљају законом дозвољене разлоге због којих је окривљеном преко браниоца дозвољено подношење овог ванредног правног лека, Врховни суд је поднети захтев браниоца окривљеног Саве Живковића, адвоката Радослава Тадића, оценио као недозвољен.

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Душка Ђукановића, одбачен је као недозвољен из других законских разлога.

Наиме, одредбом члана 482. став 1. ЗКП прописано је да против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда или због повреде одредаба поступка који је претходио њеном доношењу, овлашћено лице може поднети захтев за заштиту законитости под условима прописаним у том законику.

Одредбом члана 483. став 1. ЗКП прописано је да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац (сада Врховни јавни тужилац), окривљени и његов бранилац, а одредбом става 3. истог члана прописано је да захтев за заштиту законитости окривљени може поднети искључиво преко браниоца.

По налажењу Врховног суда из наведених законских одредби произилази да је бранилац окривљеног овлашћен на подношење захтева за заштиту законитости у правцу заштите права окривљеног, по пуномоћју окривљеног, које је сходно члану 72. став 1. тачка 1) ЗКП, бранилац дужан да поднесе органу поступка, без одлагања.

Имајући у виду да адвокат Душко Ђукановић, уз поднети захтев за заштиту законитости није доставио пуномоћје окривљеног за подношење овог ванредног правног лека, на основу кога се утврђује да ли је захтев поднет од овлашћеног лица, нити се у списима предмета налази пуномоћје, из кога би се могло закључити да је именовани адвокат, овлашћен за подношење захтева за заштиту законитости окривљеног АА, то је Врховни суд предметни захтев одбацио као недозвољен, налазећи да је поднет од стране неовлашћеног лица.

Из изнетих разлога, Врховни суд је одлучио као у изреци овог решења, у односу на захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Саве Живковића, адвоката Радослава Тадића, на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, а у односу на захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Душка Ђукановића, на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 482. и 483. ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Председник већа-судија,

Андреа Јаковљевић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Светлана Томић Јокић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић