Одредбом члана 404. став 1. ЗПП је прописано, да, ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Предмет тражене правне заштите је накнада нематеријалне штете по опредељеним видовима, услед тешке телесне повреде коју је тужилац критичном приликом претрпео на раду код тужене, оклизнућем на степенику који је био оштећен.

Према оцени Врховног суда, у конкретној ситуацији нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужене као изузетно дозвољеној на основу одредбе члана 404. став 1. ЗПП, јер не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права, имајући у виду врсту спора, садржину тражене судске заштите, као и начин пресуђења, да је одлука о усвајању тужбеног захтева тужиоца заснована на одредбама члана 154. став 2, 173, 174. и 200. Закона о облигационим односима („Службени лист СФРЈ“ бр. 29/78...57/89, „Службени лист СРЈ“ број 31/93 и „Службени гласник РС“ број 18/20) а у вези члана 164. Закона о раду („Службени гласник РС“ бр. 24/05...95/18-аутентично тумачење) и да нема дорпиноса тужиоца настанку предметне повреде. Није од утицаја на другачију одлуку овога суда указивање у ревизији на пресуду Врховног касационог суда Рев2 2824/2018 од 12.12.2018. године, јер одлука у овој врсти спора зависи од утврђеног чињеничног стања.

Из наведених разлога, Врховни суд је на основу члана 404. ЗПП, одлучио као у ставу првом изреке.

Врховни суд је испитујући дозвољеност ревизије у границама својих овлашћења на основу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. а у вези члана 413. ЗПП, утврдио да ревизија тужене није дозвољена.

Тужба је поднета 17.01.2023. године. У тужби је тужбеним захтевом на име накнаде нематеријалне штете по опредељеним видовима тражен укупан износ од 500.000,00 динара. Тужилац је поднеском од 14.10.2024. године, преиначио тужбу повећањем постојећег тужбеног захтева на укупан износ од 520.000,00 динара.

Одредбом члана 441. ЗПП је прописано да, ревизија је дозвољена у парницама о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа.

У споровима ради новчаног потраживања из радног односа дозвољеност ревизије се оцењује на основу одредбе члана 403. став 3. ЗПП.

Дакле, у споровима ради новчаног потраживања из радног односа, ревизија је дозвољена под истим условима, као и у имовинскоправним споровима који се односе на новчана потраживања.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП је прописано да, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Према томе, како се у конкретној ситуацији ради о спору из радног односа који се односи на новчано потраживање, у коме вредност предмета спора побијаног дела на име главног тужбеног захтева не прелази меродавну вредност за дозвољеност ревизије у динарској противвредности од 40.000 евра, то ревизија тужене није дозвољена на основу одредбе члана 403. став 3. ЗПП.

Из наведених разлога, Врховни суд је на основу члана 413. ЗПП одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Бранка Дражић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић