Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију предвиђену одредбом члана 403. став 2. тачка 2. и члана 404. Закона о парничном поступку.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Правноснажном пресудом одбијен је тужбени захтев тужиоца као осигуравача којим од тужене потражује исплату преосталог неисплаћеног дела премије осигурања по основу полисе каско осигурања број ... од 30.05.2011. године и анекса број ..., и полисе каско осигурања број ... од 03.10.2011. године, издатих у поступку регистрације путничког возила у власништву тужене.

Другостепени суд је о тужбеном захтеву у овој правној ствари одлучио применом правила о терету доказивања. По оцени тог суда тужбени захтев тужиоца је неоснован јер тужилац своје потраживање према туженој заснива на полисама осигурања које тужена није потписала. С тим у вези, а како тужена није потписала наведене полисе, произлази да тужена са тужиоцем није закључила ни уговор о осигурању, у смислу члана 901. став 1. ЗОО, па самим тим није ни дужна да исплати тужиоцу премије осигурања по основу тих полиса. Осим тога, у конкретном случају тужилац није доставио ни доказ да је Агенција за регистрацију, преко које је тужена вршила послове регистрације возила, била овлашћена да у име тужене закључи уговор о осигурању, нити доказ да је тужена одобрила уговор о осигурању који је евентуално у њено име закључен без њеног овлашћења, а у ком би случају тужена одговарала тужиоцу као осигуравачу за обавезе из уговора о осигурању, сходно одредби члана 904. став 1. ЗОО.

Узимајући у обзир врсту спора и садржину судске заштите, као и начин пресуђења, у конкретном случају не постоји потреба за разматрање правног питања од општег интереса, уједначавања судске праксе нити потреба за новим тумачењем права. Разлози на којима је заснована одлука другостепеног суда одговарају и усклађени су са важећим тумачењем права и владајућим правним схватањем нижестепених судова и ревизијског суда у примени овог правног института због чега не постоји потреба за одлучивањем о ревизији туженог у смислу члана 404. став 1. ЗПП. Тужилац уз ревизију није доставио другачије правноснажне или ревизијске одлуке које би указивале на другачији закључак. Из тих разлога ни у случају прихватања изузетне дозвољености изјављене ревизије тужиоца не би дошло до другачијег одлучивања и повољнијег исхода спора за тужиоца.

Из наведених разлога, на основу члана 404. ЗПП, одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 468. став 1. ЗПП прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. Одредбом члана 479. став 6. ЗПП прописано је да против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.

Тужба у овој правној ствари је поднета 04.08.2014. године, а као вредност предмета спора означен је износ од 45.058,00 динара.

Побијаном другостепеном пресудом правноснажно је окончан поступак у спору мале вредности из члана 468. ЗПП, у коме је чланом 479. став 6. ЗПП прописано да ревизија није дозвољена, због чега се у конкретном случају не примењује ни одредба члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП, те је одлучено као у другом ставу изреке, на основу члана 413. ЗПП.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић