Окривљенима су изречене заштитне мере забране приступа манастиру „В...“ у О.Б. и то према окривљеном С.И. у трајању од 6 (шест) месеци, а према окривљеном М.С. у трајању од 1 (једне) године, а рачунајући од дана правноснажности пресуде. Окривљени су обавезани да на рачун буџетских средстава Републике Србије уплате на име трошкова поступка износе од по 1.000,00 динара, у року од 15 дана од правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

Окривљени З.К., З.З. и Н.Ј. су ослобођени од кривице да су учинили прекршај из члана 12. став 1. Закона о јавном реду и миру, јер није доказано да су учинили прекршај за који је против њих поднет захтев за покретање прекршајног поступка. Одређено је да трошкови прекршајног поступка у смислу члана 131. став 2. Закона о прекршајима падају на терет суда.

Пресудом Прекршајног апелационог суда, Одељење у Крагујевцу I-114 Прж.11922/14 oд 03.07.2014. године одбијене су као неосноване жалбе окривљеног М.С. и браниоца окривљеног С.И. и у односу на ове окривљене потврђена је пресуда Прекршајног суда у Чачку Пр.бр.3194/12 од 01.04.2014. године. У преосталом делу, у делу одлуке којом су окривљени З.К., З.З. и Н.Ј. ослобођени кривице да су извршили прекршај из члана 12. став 1. Закона о јавном реду и миру, првостепена пресуда је остала неизмењена.

Против наведених правноснажних пресуда и то у делу који се односи на окривљене С.И. и М.С., Републички јавни тужилац поднео је захтев за заштиту законитости ПТЗ.бр.396/14 од 19.09.2014. године, због битне повреде одредаба прекршајног поступка из члана 234. став 1. тачка 15. Закона о прекршајима („Службени гласник РС“ бр. 101/05, 116/08 и 111/09) и повреде материјалног права из члана 235. став 1. тачка 1. Закона о прекршајима, са предлогом да Врховни касациони суд укине правноснажне пресуде Прекршајног суда у Чачку Пр.бр.3194/12 од 01.04.2014. године и Прекршајног апелационог суда, Одељење у Крагујевцу I-114 Прж.11922/14 oд 03.07.2014. године и списе предмета врати првостепеном суду на поновни поступак и одлуку.

Врховни касациони суд је одржао седницу већа, о којој је у смислу члана 286. став 2. Закона о прекршајима („Службени гласник РС“ бр. 65/2013) обавестио Републичког јавног тужиоца, на којој је размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца је основан.

Основано Републички јавни тужилац у захтеву за заштиту законитости указује да је Прекршајни суд у Чачку као првостепени, у делу пресуде који се односи на окривљене С.И. и М.С., учинио битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 234. став 1. тачка 15. Закона о прекршајима („Службени гласник РС“ бр. 101/2005, 116/2008 и 111/2009, у даљем тексту раније важећи ЗПР), према којем се оцењује законитост побијане пресуде, сходно одредби члана 340. став 1. сада важећег ЗПР који се примењује од 01.03.2014. године, као и да ову битну повреду одредаба прекршајног поступка није отклонио другостепени прекршајни суд, иако је на исту у својој жалби указивао бранилац окривљеног С.И.

Наиме, и по налажењу Врховног касационог суда, изрека првостепене пресуде је неразумљива у делу који се односи на окривљене С.И. и М.С., обзиром да је нејасно и неразумљиво у чему се конкретно састоји дрско и безобзирно понашање окривљених С.И. и М.С. Ово, имајући у виду да су ови окривљени оглашени кривим за прекршај из члана 12. став 1. Закона о јавном реду и миру и у изреци пресуде је између осталог наведено да су дошли у порту манастира В. у О.-к.к.-Ч. са групом присталица монахиња које су искључене из манастира „В.“ и С. п. ц., у намери да обаве парастос “оцу С.“ - бившем игуману манастира „В.“ те да су, и поред упозорења игумана манастира, оца Т., на гробљу иза цркве обавили парастос, па су дрским и безобзирним понашањем реметили јавни ред и мир, при чему у самој изреци уопште није описано, тачније није наведено на који су то начин окривљени својим „дрским и безобзирним понашањем реметили јавни ред и мир“, а што је околност која чини битно обележје прекршаја из члана 12. став 1. Закона о јавном реду и миру и од које зависи оцена суда да ли се у радњама окривљених стичу елементи овог прекршаја или не. Ово, посебно имајући у виду да се под дрским и безобзирним понашањем не може сматрати свако непристојно или забрањено понашање, већ само оно које је у грубој супротности са прихваћеним правилима понашања.

Из напред изнетих разлога Врховни касациони суд налази да је у првостепеној пресуди, у делу који се односи на окривљене С.И. и М.С., учињена битна повреда одредаба прекршајног поступка из члана 234. став 1. тачка 15. раније важећег ЗПР, која би довела до укидања првостепене пресуде у односу на ове окривљене, а коју повреду није отклонио другостепени прекршајни суд доносећи побијану другостепену одлуку у поступку по жалбама на првостепену одлуку.

Међутим, имајући у виду одредбу члана 76. став 7. раније важећег ЗПР којом је прописано да прекршајно гоњење застарева у сваком случају када протекне два пута онолико времена колико се по закону тражи за застарелост гоњења, те да су окривљени оглашени кривим за прекршај који је извршен дана 12.07.2012. године, то је сходно напред наведеној законској одредби дана 12.07.2014. године наступила апсолутна застарелост за вођење прекршајног поступка.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је усвојио захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца и преиначио правноснажне пресуде Прекршајног суда у Чачку Пр.бр.3194/12 од 01.04.2014. године и Прекршајног апелационог суда, Одељење у Крагујевцу I-114 Прж.11922/14 од 03.07.2014. године, само у односу на окривљене С.И. и М.С., тако што је обуставио прекршајни поступак против ових окривљених због прекршаја из члана 12. став 1. Закона о јавном реду и миру, а на основу чланова 286. став 1. и 287. став 4. у вези члана 248. став 1. тачка 6) Закона о прекршајима („Службени гласник РС“ бр. 65/2013) и одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                                                  Председник већа-судија,

Снежана Лазин,с.р.                                                                                                                        Невенка Важић,с.р.