Против наведених правноснажних пресуда бранилац окривљеног З.С., адвокат Г.Р., поднела је захтев за заштиту законитости због повреде одредаба Законика о кривичном поступку: члан 438. став 1. тачка 4, тачка 9, тачка 11, те став 2. тачка 1. ЗКП-а; члан 439. тачка 1-3 ЗКП-а, члан 441. став 3. и 4. ЗКП-а, члан 124. ЗКП-а; члан 122. и члан 131. ЗКП-а; члан 287. ЗКП-а; члан 420. ЗКП-а и члан 447. став 2. ЗКП-а, с`предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев, те да укине побијане пресуде и предмет врати на поновну одлуку пред потпуно измењеним већем, те да се извршење правноснажне пресуде одложи до окончања поступка по захтеву за заштиту законитости.

Врховни касациони суд је, у смислу члана 488. став 1. ЗКП-а, након достављања примерака захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, одржао седницу већа, у смислу члана 490. ЗКП-а, о којој није обавестио Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, налазећи да њихово присуство седници већа није неопходно и да није од значаја за доношење одлуке, на којој седници је размотрио списе предмета са пресудама против којих је захтев поднет, те је по оцени навода и предлога у захтеву браниоца окривљеног, уз примену члана 604. ЗКП-а („Службени гласник РС“, број 72/11), нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

Основано се у захтеву за заштиту законитости, браниоца окривљеног З.С., наводи да је доношењем побијаних пресуда учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9. ЗКП-а, односно да је прекорачена оптужба.

Тиме што је оптужним актом јавног тужиоца окривљеном З.С. стављено на терет извршење једног кривичног дела насиље у породици из члана 194. став 1. КЗ, а првостепени и другостепени суд су утврдили да је окривљени извршио два кривична дела насиље у породици из члана 194. став 1. КЗ и за иста га правноснажно огласили кривим, оптужба је прекорачена.

Наиме, без обзира што суд није везан за предлоге тужиоца у погледу правне квалификације дела, како је то прописано чланом 420. став 1. ЗКП-а, тиме што је окривљени З.С. из једног чињеничног описа, који у целини и појединостима представља јединствену радњу окривљеног, у коме су оштећена два лица: Љ.С. 1 и Љ.С. 2, са правном квалификацијом за једно кривично дело насиље у породици из члана 194. став 1. КЗ, како је то наведено у оптужном акту, правноснажно оглашен кривим за извршење два кривична дела насиље у породици из члана 194. став 1. КЗ, оптужба је прекорачена.

Бранилац окривљеног З.С. у захтеву наводи и повреде одредаба из члана 438. став 1. тачка 11. ЗКП-а; члана 124; члана 122; члана 131; члана 287; члана 420. и члана 447. став 2. ЗКП-а које нису предвиђене као разлог за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљеног преко браниоца, чланом 485. став 4. у вези става 1. ЗКП-а, те о њима Врховни касациони суд није одлучивао, као и повреде одредаба члана: 438. ста 1. тачка 4; члана 438. став 2. тачка 1; члана 439. тачка 1 до 3. и члана 441. став 3. и 4. ЗКП-а које су чланом 485. став 4. у вези става 1. ЗКП-а предвиђене као разлог за подношење захтева за заштиту законитости, но како у захтеву за ове повреде није дато образложење у чему се те повреде суштински састоје, о истим повредама Врховни касациони суд није одлучивао.

У поновном поступку првостепени суд ће имати у виду изнете примедбе и битне повреде одредаба кривичног поступка на које је указано, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и закониту одлуку.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је, усвајањем поднетог захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног З.С., на основу члана 30. став 1. Закона о уређењу судова и применом члана 492. став 1. тачка 1. ЗКП-а, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                      Председник већа-судија,

Олгица Козлов, с.р.                                                                                          Драгиша Ђорђевић, с.р.