Против наведене другостепене пресуде, тужилац је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Тужени је дао одговор на ревизију.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду, применом члана 408. Закона о парничном поступку, па је нашао да је ревизија неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Такође нису учињене ни битне повреде одредаба парничног поступка на које се у ревизији указује.

Према утврђеном чињеничном стању, правноснажном пресудом Вишег суда у Чачку П2 21/12 од 28.03.2013. године, утврђено је да је тужени природни отац малолетног тужиоца. Малолетни тужилац је рођен ... године и често болује од бронхитиса, јер му је имунолошки систем незрео, што није неуобичајено за дете његовог узраста. Према налазу вештака економске струке, за неопходне потребе малолетног тужиоца потребно је издвојити месечно 21.500,00 динара и то за храну и безалкохолна пића 9.000,00 динара, за одећу и обућу 1.100,00 динара, за накнаду трошкова становања, воду и струју 6.200,00 динара, за намештај и опремање домаћинства 1.000,00 динара, за здравство 2.000,00 динара и за превоз 1.500,00 динара. Мајка малолетног тужиоца је млада особа, здрава и радно способна, али је незапослена и пријављена Националној служби за запошљавање. Не поседује никакву имовину и није корисник новчане накнаде, а остварила је право на дечији додатак за малолетног тужиоца у износу од 3.400,00 динара месечно. Са малолетним тужиоцем живи у закупљеном стану, за који плаћа закупнину од 90 евра месечно и сноси остале трошкове становања у износу до 10.000,00 динара месечно. Међутим, мајци у издржавању детета помажу њени родитељи, како новчано, тако и у погледу исхране. Тужени је запослен у Здравственом центру „...“ у ..., као ..., са месечном зарадом у износу од 104.000,00 динара, а додатно се ангажује као предавач у Средњој медицинској школи у ... и по том основу прима накнаду у износу од 9.480,00 динара месечно. Отплаћује потрошачки кредит са петогодишњем роком отплате, чија је месечна рата 12.660,00 динара. Тужени, поред малолетног тужиоца, има још петоро деце, од којих има законску обавезу издржавања, утврђену правноснажном пресудом, према троје деце и то према ћерки ГГ која има ... годину и налази се на редовном школовању, за чије издржавање плаћа 20.000,00 динара месечно; према малолетној ДД која има ... година и малолетном ЂЂ који има ... година, а којима на име издржавања плаћа по 12.000,00 динара месечно, односно укупно 44.000,00 динара месечно. Најстарија туженикова ћерка ЕЕ има ... година и удата је, а син ЖЖ има ... година, завршио је школовање и незапослен је. Тужени је стамбено обезбеђен и станује у засебној стамбеној јединици површине између 70 и 80 квадратних метара, која се налази у кући коју је са братом наследио од родитеља. Тужени је здрав и радно способан.

Из списа произилази да је у току овог поступка, правноснажном пресудом Основног суда у Чачку 5П 1102/13 од 04.04.2014. године, тужени обавезан да доприноси издржавању малолетног тужиоца са по 10.000,00 динара месечно, почев од ... године као дана рођења детета, па убудуће док за то постоје законски услови, с тим да месечне рате плаћа до десетог у месецу за текући месец, а заостале рате у року од 15 дана од пријема пресуде, законској заступници - мајци ББ.

Код тако утврђеног чињеничног стања, правилан је закључак изнет у побијаној пресуди да је тужбени захтев којим је малолетни тужилац тражио да се тужени обавеже да на име доприноса за његово издржавање плаћа месечно по 15% својих редовних месечних примања, умањених за порезе и доприносе за обавезно социјално осигурање, почев од 16.05.2013. године, па убудуће, неоснован. Наиме, и по налажењу Врховног касационог суда, за издржавање малолетног тужиоца довољан је износ од 15.000,00 динара месечно, имајући у виду околности конкретног случаја, односно животни стандард оба родитеља, као и узраст детета, које иначе има уобичајене развојне потребе. Чињеница је да је мајка малолетног тужиоца незапослена. Међутим, малолетни тужилац не може бити у повољнијем положају у односу на осталу децу туженог према којима он такође има обавезу законског издржавања, а при том су то деца која су старија од малолетног тужиоца и чије су потребе веће у односу на потребе детета предшколског узраста. Стога је правилан закључак изнет у побијаној пресуди да тужени треба да доприноси издржавању малолетног тужиоца са износом од 10.000,00 динара месечно, док ће остала новчана средства потребна за његово издржавање обезбедити мајка, а делом ће се та средства обезбедити из дечијег додатка.

Одредбом члана 160. Породичног закона, прописано је, у првом ставу, да се издржавање одређује према потребама повериоца и могућностима дужника издржавања, при чему се води рачуна о минималној суми издржавања. У другом ставу овог члана је прописано да потребе повериоца издржавања зависе од његових година, здравља, образовања, имовине, прихода, те других околности од значаја за одређивање издржавања. У трећем ставу истог члана је прописано да могућности дужника издржавања зависе од његових прихода, могућности за запослење и стицање зараде, његове имовине, његових личних потреба, обавезе да издржава друга лица, те других околности од значаја за одређивање издржавања. У четвртом ставу овог члана је прописано да минимална сума издржавања представља суму коју као накнаду за храњенике, односно за лица на породичном смештају, периодично утврђује Министарство надлежно за породичну заштиту, у складу са законом.

Из изнетог произилази да је побијана одлука донета у складу са цитираним одредбама из члана 160. Породичног закона, да је притом вођено рачуна о минималној суми издржавања из члана 160. став 4. истог закона, као и да је висина издржавања одређена у свему у складу са одредбама члана 160. – 162. Породичног закона.

С обзиром да је у овом парничном поступку, правилно утврђена висина доприноса за издржавање малолетног тужиоца и то тако да тече од његовог рођења, пресудом која је постала правноснажна, ревизијски наводи којима се истиче супротно, нису основани.

На основу члана 414. ЗПП донета је одлука као у изреци.

Председник већа-судија

Миломир Николић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић