Против правноснажне другостепене пресуде, тужиља је благовремено изјавила ревизију из свих законом прописаних разлога и предложила да се о ревизији одлучује у смислу члана 404. Закона о парничном поступку као изузетно дозвољеној.

С обзиром да су у конкретном случају испуњени услови за одлучивање о ревизији тужиље у смислу члана 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 55/14), то нема услова за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној.

Испитујући побијану пресуду у смислу одредбе члана 408. у вези са чланом 403. став 2 тачка 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 55/14), који се примењује на основу одредбе члана 506. став 2. тог закона, Врховни касациони суд је утврдио да је ревизија тужиље основана.

Према образложењу побијане одлуке, тужиља је као правни следбеник пок. ББ бив. из ..., уписана као носилац права коришћења у делу од 468/1415 на к.п.бр. ..., објекту изграђеном без дозволе за градњу, одн. ... улица, на којој државној својини (уписана као својина Републике Србије) је као држалац са уделом 1/1 уписан Град Крагујевац, а све уписано у лист непокретности бр. ... КО ... . Решењем Народног одбора среза гружанског од 14.05.1949. године по предмету експропријације земљишта у ... за изградњу пута у корист државе ФНРЈ, а за потребе села ..., експроприсано је 0.05 ха од к.п. бр. ... у власништву ВВ, прадеде тужиље, а коме је као власнику исплаћена накнада у државним обвезницама. Из налаза и мишљења вештака геометра произилази да се према извршеној идентификацији део к.п. бр. ... КО ... у површини од 0.04,68 ха, који није био предмет претходне експропријације (која је према садашњем стању у катастру подељена на више малих парцела са новим бројем) утопио у новонасталу предметну к.п. бр. ... која на терену представља ... улицу са свим комуналијама и инфраструктуром.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су закључили да је тужени Град Крагујевац, као корисник експропријације, у обавези да тужиљи сагласно одредби члана 72. став 2. Закона о експропријацији исплати накнаду за експроприсану непокретност, према тржишној цени земљишта која је процењена од стране надлежног органа током поступка, и то у висини коју првостепени суд одређује сразмерно површини целе предметне парцеле, а другостепени суд сразмерно идеалном делу на коме је тужиља укњижена као сукорисник те парцеле.

Основано се наводима ревизије тужиље указује да је због погрешне примене материјалног права чињенично стање остало непотпуно утврђено.

Према одредби члана 72. став 1. Закона о ескпропријацији, поступак по предлогу за експропријацију који није правноснажно окончан до дана ступања на снагу овог закона окончаће се по прописима који су важили до дана ступања на снагу овог закона, осим у случајевима када поступак експропријације није правноснажно окончан, а у питању су пословни и стамбени објекти, док је према ставу 2. тог члана прописано да ће се поступак одређивања накнаде за експроприсану непокретност у коме до дана ступања на снагу овог закона није закључен споразум о накнади, односно није донета правноснажна судска одлука окончати по одредбама овог закона.

Одредбом члана 42. став 1. Закона о екапропријацији, прописано је да се накнада за експроприсано пољопривредно земљиште и грађевинско земљиште одређује у новцу према тржишној цени таквог земљишта, ако законом није другачије прописано, док је ставом 2. одређено да процену тржишне цене из става 1. овог члана врши орган надлежан за утврђивање пореза на пренос апсолутних права непокретности.

Према одредби члана 189. став 2. Закона о облигационим односима висина накнаде штете се одређује према ценама у време доношења судске одлуке.

Наиме, када је у питању ограничење права на имовину неопходно је у сваком конкретном случају водити рачуна о постојању правичне равнотеже између општег, јавног и приватног интереса, а сама фактичка експропријација, када је одузимање или ограничење права на непокретности извршено без спроведеног поступка експропријације, заштићена је правом на тржишну накнаду без обзира што није вођен поступак, односно не постоји формална одлука о одузимању, односно ограничењу имовине. Код утврђеног да је на предметној парцели, која по облику представља државну својину, Град Крагујевац уписан као држалац са уделом 1/1, то је пропуштено да се, након што се претходно несумњиво утврди у ком идеалном делу тужиља има право коришћења, висина накнаде која припада тужиљи одреди у висини тржишне вредности земљишта, према ценама у време доношења судске одлуке (стварна штета). Ово посебно имајући у виду да се у конкретном случају правична равнотежа између интереса тужиље чије је право коришћења одузето и јавног интереса може успоставити само уколико утврђена накнада представља тржишну накнаду. Орган надлежан за утврђивање пореза на пренос апсолутних права на непокретностима сагласно одредби члана 42. Закона о експропријацији врши процену тржишне цене за експропријацију конкретне непокретности, између осталог, и на основу Правилника о начину утврђивања основице пореза на имовину и на права на непокретностима, с тим да није искључена могућност да се на околност висине тржишне накнаде одреди вештачење или изведу други предложени докази, будући да судови у том поступку нису искључиво везани проценом пореске управе. При томе, нижестепени судови нису имали у виду аутентично тумачење одредбе члана 1. Закона о експропријацији према којој се непокретности могу експроприсати или се својина на њима може ограничити само у јавном интересу утврђеном на основу закона, уз накнаду која не може бити нижа од тржишне, та одредба се односи и примењује само на непокретности које су експроприсане или је својина на њима ограничена у поступку и на начин који је прописан Законом о експропријацији, а у случајевима када је одузимање или ограничење права на непокретности извршено без спроведеног поступка експропријације на исте се не примењују одредбе Закона о експропријацији.

У поновном поступку другостепени суд ће, имајући у виду изнете примедбе, прибавити од Пореске управе нов, образложен извештај о процењеној тржишној вредности непокретности, водећи рачуна да се висина накнаде утврђује према ценама у време пресуђења и правилном применом материјалног права донети правилну и закониту одлуку.

Укинута је и одлука о трошковима поступка јер зависи од коначног исхода спора.

Из наведених разлога Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 416. став 2. Закона о парничном поступку, укинуо другостепену пресуду и предмет вратио том суду на поновно суђење.

Председник већа - судија

Снежана Андрејевић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић